Kako je i gde nestala laboratorija za kontrolu poljoprivrednih proizvoda „Analab“ u Pančevu? Ko su falsifikatori meda?
Tržište meda u Srbiji nalazi se u dubokoj krizi, gde se procenjuje da je čak 80% do 88% proizvoda na policama falsifikat. Dok pčelari odustaju od posla zbog uvoznog lažnog meda koji košta tek oko 1,5 evra po kilogramu, sistemska kontrola izostaje, a jedina laboratorija sposobna da razotkrije prevarante je neutralisana pod sumnjivim okolnostima.
Iako nadležna Veterinarska inspekcija vrši redovne monitoringe, pčelari i udruženja potrošača upozoravaju da su te kontrole često površne i zasnovane na zastarelim metodama koje ne prepoznaju savremene falsifikate. Problem je posebno izražen kod uvoznog meda, gde se često veruje isključivo „papirima“ bez dodatnih laboratorijskih provera na samoj granici. Rezultat je tržište preplavljeno jeftinim kineskim ili ukrajinskim sirupima koji se deklarišu kao prirodni med. Procena je da zbog prometa falsifikovanog meda Srbija godišnje gubi oko milijardu evra.
Slučaj „Ana Lab“ – Sabotaža ili obična pljačka?
U noći između 4. i 5. aprila 2025. godine, iz privatne laboratorije Ana Lab u Pančevu ukradena je oprema vredna oko milion evra. Ova laboratorija bila je jedina u Evropi akreditovana za EIM-IRMS metodu, koja nepogrešivo otkriva dodate šećere.
Vlasnik laboratorije, Ivan Smajlović, javno je izneo sumnje da iza krađe stoji „visoka korupcija“ i interesi onih kojima je laboratorija smetala, jer je neposredno pre gašenja zaustavila uvoz 200 tona falsifikata.
Istraga je i dalje u toku, a krivične prijave obuhvataju optužbe za sabotažu i privredni kriminal. Iako su postojala obećanja nadležnih da će problem biti rešen, oprema još uvek nije pronađena, a laboratorija je onesposobljena.
Stavovi pčelara i države
Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), predvođen Rodoljubom Živadinovićem, tvrdi da je pčelarstvo pred krahom. Oni otvoreno govore o „pčelarskoj mafiji“ i zahtevaju hitno uvođenje naprednih analiza. SPOS je čak organizovao prikupljanje pomoći za obnovu uništene laboratorije.
Nadležni organi ističu da se monitoring sprovodi u skladu sa zakonom, ali priznaju da su falsifikati globalni izazov koji zahteva stalno usavršavanje inspekcija.
Kako domaći pčelari „varaju“?
Iako se najviše prstom upire u uvoznike, i deo domaćih proizvođača poseže za falsifikovanjem. Najčešće metode uključuju: razblaživanje meda šećernim, kukuruznim ili pirinčanim sirupima kako bi se dobila veća količina.Prekomerno prihranjivanje pčela šećernim sirupom tokom sezone paše, čime pčele prerađuju šećer umesto nektara direktno u saće.
Srbija bez Instituta i nacionalne laboratorije
Srbija trenutno nema jedinstven Institut za pčelarstvo niti državnu nacionalnu laboratoriju koja koristi najsavremenije metode za detekciju falsifikata. Razlozi za to se vide u nedostatku političke volje, visokim troškovima opreme, ali i, kako tvrde pčelari, u lobijima kojima odgovara netransparentno tržište. Dok se država oslanja na „razumevanje na rečima“, potrošači ostaju prepušteni sreći pri odabiru tegle na kojoj piše „prirodni med“.
Kako ipak prepoznati falsifikovani med?
S obzirom na to da su moderni falsifikati toliko usavršeni da ih je često nemoguće razlikovati po ukusu ili boji, evo ključnih smernica kako da se zaštitite kao potrošač: Čitanje deklaracije (Šta država dozvoljava)-Prvo i osnovno pravilo je da na tegla ne sme pisati ništa osim „Med“.
„Pekarski med“: Ovo je legalan proizvod, ali je reč o medu koji je pregrejan ili je počeo da fermentiše. Sme se koristiti samo u industriji, nikako kao namaz.
Zemlja porekla: Izbegavajte tegle na kojima piše „Mešavina meda iz EU i zemalja van EU“. To je najčešći paravan za mešanje male količine kvalitetnog domaćeg meda sa ogromnim količinama jeftinog kineskog ili ukrajinskog sirupa.
„Pčelarska mafija“ i fizički trikovi
Iako su narodni testovi (okretanje tegle da se vidi „balon“, nit koja se ne prekida) popularni, oni su danas nepouzdani. Falsifikatori koriste zgušnjivače koji simuliraju gustinu prirodnog meda. Ipak, obratite pažnju na:
Kristalizacija (Ušećerenost): Ovo je jedini siguran dokaz da je med prirodan. Pravi med se pre ili kasnije mora kristalisati (osim bagremovog koji ostaje tečan duže). Ako je med u radnji na niskoj temperaturi, a potpuno je providan i tečan kao ulje, verovatno je reč o sirupu ili je med pregrevan da bi ostao tečan, čime su ubijeni svi enzimi.
Cena: To je najjasniji indikator. Ako kilogram meda u trgovini košta manje od 1.000–1.200 dinara, to fizički ne može biti pravi med. Otkupna cena pravog meda, plus ambalaža, transport i marža, ne dozvoljavaju nižu cenu.
Kako prepoznati falsifikat domaćih pčelara?
Pčelari koji varaju najčešće koriste „prihranu u paši“. Dok cvetaju bagrem ili lipa, oni pčelama daju šećerni sirup. Pčele ga prerade i slože u saće zajedno sa nektarom.
Ukus: Takav med je „prazan“. Nema onaj specifičan miris cveta i ne pecka u grlu (prirodni med zbog kiselosti izaziva blago peckanje pri gutanju).
Miris: Pravi med miriše na polje i biljku od koje je nastao. Falsifikat miriše na šećer ili nema miris uopšte.
„Moje selo“, portal
