SADNJA U KISELE JAME: Kako uspešno da gajite američku borovnicu?

Sadnice dve godine rastu u saksijama sa kiselim supstratom a onda se  sade u iskpane jamiće uz prethodno dodavanje kiselih đubriva.

Visokožbunasta, američka borovnica iz godine u godinu sve se više sadi i gaji u Srbiji. Do skora je vladalo shvatanje da ona dobro raste i daje plodove na kiselim zemljištima, ispod pH 5.  Ogled u firmi “Superior” – Velika Plana, pokazuje da se borovnica sa uspehom može da gaji i na zemljištima neutralne, pH 7 reakcije. Pri tome treba znati da su njene sadnice dve godine već rasle u saksijama sa kiselim supstratom i da su formirale busen sa mnoštvom sitnih žila i žilica. Koren ove borovnice je nežan, kao paučina.

Sadnice iz saksije mogu da se presađuju na stalno mesto tokom čitave godine, osim kada je zemlja smrzla. Sadi se u iskopane i kiselim supstratom popunjene jame. Pre sadnje se u jame sipa voda i dodaje po 20-30 grama kiselog mineralnog đubtiva – amonijum sulfata.

Kisela đubriva održavaju potrebnu kiselost u zoni korenovog sistema, kako bi se omogućila simbioza između borovnice i gljivica iz roda Hymenoscyphus spfroxineus. Hife ovih gljivica iz korena borovnice dobijaju šećere, a nju snabdevaju mineralima, koje borovnica ne bi mogla da usvaja bez simbioze. Ukoliko nema povoljne pH za razvoj gljivica, nema dobre ishrane borovnice i ona se suši i propada.

Da bi se ova simbioza sačuvala tokom dugog života biljke (20-25 godina), treba neprekidno održavati optimalnu vlažnost zemljišta u zoni korenovog sistema, a ona iznosi 75-80% poljskog vodnog kapaciteta. Biljka može da usvaja hranljive materije samo ako su one rastvorene u vodi. Oni koji ne mogu da omoguće redovno navodnjavanje borovnice, neće imati uspeha u proizvodnji. U sljučaju suše, suva zemlja osmozom izvlači vodu iz biljke i ona vene.

Redovno  prihranjivanje amonijum sulfatom tri – četiri puta u toku godine je neophodno da bi se održavala niska pH vrednost sredine. Ovo treba da se koristi i na prirodno kiselim zemljištima, jer u protivnom, zalivanjem vodom koja je bogata kalcijum i magnezijum karbonatom, tzv. “tvrdom vodom”, pH raste i neutrališe kiselost sredine. Najbolja voda za navodnjavanje je kišnica.

Voda može da se štedi tako što će se koristiti sistem kap po kap i površina na bankovima malčirati (prekriti) piljevinom od četinara koja pri raspadanju zakišeljava zemljište i obogaćuje ga mineralima, vodom i toplotom, a atmosferu oko biljke snabdeva ugljendioksidom. Đubrenje organskim đubrivima ima veliku ulogu u ishrani biljaka ugljenikom, koga biljke usvajaju u procesu fotosinteze.

Da bi se koren borovnice optimalno razvijao potrebno je da zemljište na kome ona raste bude ne samo humusno, već i peskovito, rastresito. Borovnica sporo raste i daje slabe prinose na glinušama, smonicama, ritskim crnicama i sličnim zbijenim, nestrukturnim, zabarenim i hladnim zemljištima. Izbor zemljišta, navodnjavanje i prihranjivanje su od presudnog uticaja za prinos borovnice.

Dr Ivo Đinović

OREZIVANJE

Orezivanje  je veoma važno. Ako se ono ne izvodi kako treba, borovnica formira veliki broj cvetova, pa plodovi budu sitni i neupotrebljivi. Pored orezivanja-  i proređivanje cvetova ima važnu ulogu. Taj postupak se obavlja rukom. Jedan pupoljak formira  gronju sa 10-25 cvetova (slika 1.). Proređivanjem treba da ostane ne više od desetak cvetova na mladoj biljci. Na ovaj način se dobijaju krupni plodovi  prve klase. Cvetni pupoljci rastu na vrhu lastara i krupniji su od lisnih.

BRUSNICA

Sve što je rečeno o đubrenju borovnice, važi i za brusnicu. Ukoliko se ne đubri kiselim đubrivima, kao što je amonijum sulfat, suši se i propada.

(mojeselo)