Uzgoj srpskih autohtonih sorti voćaka i vinove loze – šansa je koju ne bi trebalo da propustimo. Mnoge stare sorte su bsrećom sačuvane, a zbog tražnje za organskim proizvodima – uzgaja ih sve više voćara amatera, ali ima i većih komercijalnih zasada.
Ovoga puta reći ćemo nešto više o starim sortama jabuka i krušaka, koje su otporne na čađavu krastavost i druge bolesti i ne moraju da se prskaju, a odlika im je i da veoma obilno rađaju.Da se podsetimo nekih sorti jabuka: Kolačara, Budimka, Šumatovka, Petrovača, Senabija, Šarunka i druge . Sve su to domaće autohtone sorte koje se još nazivaju ,,Srpskim blagom” u voćarstvu i sve više se mogu videti po dvorištima, baštama i njivama .
Slatke, nakisele, sočne, aromatične, krupne i sitne su i sadašnje ,,novije“ sorte ali one ne mogu u potpunosti zameniti naše ,,stare“ sorte voća. Glavni razlog je zato što nove sorte jabuka, krušaka šljiva i drugih vrsta zahtevaju puno zaštite, što znači čestu i nekontrolisanu upotrebu raznoraznih pesticida, a to zapravo ne ide nikome u korist.
Od krušaka popularne su : Kaludjerka, Ječmenka, Zimnjača, Vidovača , Lubeničarka, Carica, Arapka i druge. Posebno mesto u bašti domaćina zauzima sorta Karamanka. Odlikuje se svojom krupnoćom, visokim procentom šećera pa je pored konzuma pogodna i za pravljenje dzemova, pekmeza marmelada i drugo . Kao što nema šljive bez Ranke, tako nema ni kruske bez Karamanke .
Sadnice autohtonih sorti se mogu naći u našim rasadnicima u Srbiji , samo je bitno da znate kakvog je tipa zemljište da bi vam preporučili adekvatnu podlogu na kojoj je okalemljena odredjena sorta voća .
Goran Antić, profesionalni rasadničar
(Moje selo)
