Djumbir se teško može gajiti u bašti zbog svoje duge vegetacije (sazrevanja plodova). Rizomi se sade u saksiji, a nju možete tokom letnjih meseci držati u bašti.
Odaberite saksiju dovoljno široku i u nju tavite jedan “prst” djumbira sa izdankom nagore. U saksijsku zemlju nemojte ga zakopavati dublje od dva santimetra.
Kako biste dobili više novih biljaka, potrebno je odseći ili polomiti „prste“. Vodite računa da ti komadi budu bar tri centimetra dugački, a poželjno je da imaju bar jedan zelenkasti pupoljak na vrhu. Kako koren ne bi istrulio, pre sadnje ga ostavite dan ili dva na toplom, suvom mestu kako bi se osušili rezovi.
Savetuje se da đumbir u bašti sadite u proleće, a kao kućnu biljku možete i u ranu jesen, a kada dođe proleće da ga prebacite u baštu. Kada prebacujete biljku iz saksije u baštu, neophodno je izabrati mesto sa rastresitom zemljom, u prošaranom hladu i redovno zalivajte. Uglavnom ne treba brinuti oko štetočina i nekih problema koji mogu napasti biljku.
Đumbir zalivajte redovno, čim se zemlja prosuši, kako bi bila konstantno vlažna, ali nikako natopljena vodom da đumbir ne bi istrulio. Ne traži dosta svetla, ali traži toplotu. Optimalna temperatura za gajenje đumbira je oko 25 stepeni, a nikako ga nemojte držati na temperaturi ispod deset stepeni.
Par nedelja nakon sadnje, iz zemlje će početi da niču izdanci. Zeleni izdanak đumbira može narasti od 60 do 120 centimetara. Ostavite da izdanak raste od bar četiri, pet meseci i u tom periodu možete samo delimično iskopavati đumbir. Da bi potpuno sazreo, potrebno je osam do deset meseci i tada ga možete celog izvaditi iz zemlje.
(Mojeselo)
