DRVEĆE citrusa traži posebnu negu tokom zime, jer čim nastupe hladni dani počinje opadanje listova što uzgajivače s pravom zabrine.
U mediteranskom podneblju limun podnosi temperature ispod nule, jer tako hladni dani ne traju dugo. Takođe, u ovim zemljama dan traje duže i drvo ima dovoljno svetlosti i zimi. Upravo su svetlost i temperatura najvažniji za metabolizam drveta i to je najveći problem za gajenje citrusa u Srbiji tokom zime.
Drvo ne sme da se unese u prostoriju koja se greje, jer će mu biti potrebno mnogo svetlosti. Naime, što više toplote primi – biće mu potrebno i više svetlosti da bi postiglo odgovarajuću brzinu metabolizma. Ukoliko je drvo zimi u toploj prostoriji bez dovoljno svetlosti metabolizam će biti brz i trošiće samo sebe.
Dakle, citrus u jesen treba uspavati, odnosno uvesti u hibernaciju. To se postiže unošenjem drveta u veoma svetlu i hladnu prostoriju (bez mraza). Najsvetliji zastakljeni balkon u Srbiji odgovara najmračnijoj sobi na Mediteranu. Staklenik je najbolji izbor u kojem temperatura ne pada ispod pet stepeni i koji nije okrenut severu. Zastakljenu prostoriju treba redovno provetravati.
Od januara, kada počnu sunčani dani, treba voditi računa da zraci ne peku lišće, jer zimsko sunce može da načini veliku štetu. Takođe, saksiju treba postaviti na stiropor, jer je najvažnije voditi računa da lišće i koren imaju istu temperaturu kako ne bi došlo do “hladnih nogu i vruće glave”. Naime, lišće najčešće opada jer su velike razlike između temperature korenja i lišća, pa je drvo pod stresom. Drugi razlog opadanja lišća je velika vlaga.
Lišće, međutim, može da opada i zbog nedostatka ili prevelike količine azota, ali i kada se zaliva hladnom vodom.
Citrusi se ne đubre od septembra do marta i zimi se zalivaju pažljivo, mekom vodom kada se zemlja osuši. Od proleća, takođe, treba pažljivo zalivati i to u odnosu na količinu sunca koje dobija. Jedan list limuna godišnje potroši pola litre vode, ali više troše oni koji su na suncu nego u hladovini.
(Novosti)
