Breskva bez dlačica

Većina potrošača je ubeđena da je ukusna voćka nektarina stvorena ukrštanjem breskve i šljive. To je zabluda. Plod nektarine je nastao mutacijom (prirodnim genetskim promenama) breskve. Tako bi se popularno moglo reći da je nektarina – breskva bez dlačica.

Nektarina je u Srbiji počela da se gaji 1975. godine na parcelama PK Beograd, ali je duže vreme bila odbojna za potrošače. U početku su je nerado konzumirali. Međutim, iz godine u godinu sticala je sve više pristalica, naročito onih koji su bili alergični na dlačice (maljavost pokožice) mnogih sorti breskvi. Glatka pokožica omogućila je i njima da osete ukus bresaka. Poslednjih godina u svetu, u uzgoju i potrošnji, nektarina je prevazišla breskvu.

Uzgoj nektarina ni po čemu se ne razlikuje od uzgoja breskve. Između njih ne postoji nikakva fiziološka razlika. Imaju podjednake zahteve prema zemljištu, klimi, podlozi za kalemljenje, rezidbi, đubrenju, hemijskoj zaštiti od bolesti i štetočina. Razlika je isključivo u genetskom sastavu. Breskva u svojoj naslednoj osnovi ima gen maljavosti, a nektarina ga nema.

Za amaterski uzgoj i sadnju nektarina u bašti preporučuju se sorte: stark delišes (zbog krupnih i atraktivnih plodova), krimson gold (rano sazreva, sredinom juna), fantazija, kaldezi (jestivi deo ploda se odvaja od koštice).

(Novosti)