Postoje različiti načini kalemljenja voćki u različitim periodima godine, a oni koji to rade sada, primenjuju okuliranje na spavajući pupoljak. Kalemljenje na spavajući pupoljak zove se zato što umetnuti pupoljak pitome voćke “prespava” zimu, ne kreće u toku jeseni, već s proleća naredne godine.
Značaj kalemljenja u proizvodnji sadnica je višestruk i omogućuje da se brzo proizvede veliki broj sadnica, da se u različitim agroekološkim uslovima ili za različite sisteme gajenja koriste različite kombinacije sorti i podloga, da se izborom podloge utiče na vreme cvetanja, dužinu vegetacije, kvalitet plodova…
Potreban materijal: voćarske makaze ili nož kresač za skidanje kalem-grančica i pripremu podloga za kalemljenje. Njima se podloge “čiste” od suvišnih izbojaka. Zatim, kalemarski nož, kojim se zaseca kora na podlozi. Mora da ima i poseban dodatak (sa tupe strane noža), kojim se odvaja kora ne bi li se ubacio pupoljak. Vezivni materijal, obično su to kalemarske gumice ili kalemarske trake (od tankog najlonskog materjala).
Pre kalemljenja potrebno je pripremiti podloge i kalem grančice što podrazumeva: – odsecanje bočnih grančica do visine kalemljenja. To se može uraditi 15 dana pre kalemljenja, a ako nema uslova za zalivanje onda je bolje to uraditi neposredno pred kalemljenje. Obavezno je uklanjanje lišća sa kalem-grančica i to odmah po njihovom skidanju, pri čemu se ostavlja oko trećina lisne drške.
Pri kalemljenju voditi računa o debljini podloge i grančice sa koje se skida pupoljak. Po pravilu za kalemljenje podloga koristiti pupoljke sa kalem-
-grančica slične debljine: bolje je prijanjanje pupoljka sa podlogom i bolje srašćivanje.
Vrlo bitno je oko dve nedelje pre kalemljenja proveriti da li se kora na podlogama lako odvaja. Ukoliko to nije slučaj, potrebno je obavezno zalivanje podloga, jer u suprotnom rizikujemo da imamo slab procenat prijema kalemljenja.
Vreme kalemljenja je bitno za uspeh, s obzirom na to da prerano kalemljenje može izazvati kretanje pupoljka u istoj vegetaciji, što je kod kalemljenja na spavajući pupoljak nepoželjno, jer vodi kasnijem izmrzavanju takvog mladara. Kasnim kalemljenjem rizikuje se da sokovi u podlozi prestanu ili uspore sa radom, što dovodi do slabijeg odvajanja kore i slabijeg srašćivanja (pupoljci izmrzavaju ili se osuše). Vreme kalemljenja zavisi od konkretnih klimatskih uslova područja, a dugogodišnje iskustvo pokazlao je da je u našem podneblju najpogodnije od početka avgusta do polovine septembra.
Preporučeni redosled kalemljenja: prvo se kaleme bademi, kajsije i šljive, potom kruške, trešnje i višnje, pa breskve. Posle koštičavog voća kaleme se jabuke na vegetativnim podlogama i dunje i na kraju jabuke na divljoj jabuci.
(Novosti)
