Pre godinu dana su braća iz grada otišla na selo: Zasadili su borovnice, niko nije verovao da će uspeti, a evo gde su sad (FOTO)

Pre godinu dana braća blizanci, Zoran i Boris Gvozdenović iz Kragujevca, ekonomisti zaposleni u gradskim firmama, kupili su zemlju i zasadili borovnicu, o čemu je Telegraf tada pisao. Nekima je sve delovalo kao hir momaka sa asfalta koji traže malo seoskog mira.

Posle godinu dana stanje je sledeće – prva količina njihovih borovnica stigla je u Holandiju, a oni planiraju širenje zasada i kupovinu mehanizacije.

Priča o Gvozdenovićima nije hit priča o povratku na selo. Priča o njima je priča o svakodnevnom učenju, upornosti i promišljanju biznis odluka mesecima i godinama unapred.

– Godinu dana je prošlo od kada smo kupili hektar zemlje u selu Lužnice, na pola puta između Topole i Kragujevca. Eksperimentalno smo zasadili borovnice, koje je tada u ovom delu Srbije malo ko gajio i to po specijalnom sistemu kakav nije korišćen u Šumadiji – po sistemu hidroponije.

Foto: Telegraf

Biljke su zasađene u plastične vreće koje su na klasičnoj parceli, u zemlji. Uspešno smo preživeli jaku zimu i vrelo leto, izborili se sa problemima s vodom i uspeli da izvezemo deo svojih proizvoda. S jedne strane, još smo bojažljivi i skromni, a sa druge planiramo nabavku mehanizacije, širenje proizvodnje, tačnije – planiramo da se posvetimo voćarstvu – kaže Zoran Gvozdenović.

UČENJE I INOVACIJE

Braća Zoran i Boris o svom imanju brinu posle radnog vremena u gradu. Oni nikada nisu bili poljoprivrednici. Sve što znaju o sistemu hidroponije i uzgoju borovnice, naučili su sami. Kažu da današnji poljoprivrednik mora stalno da uči i prihvata inovacije i nove tehnologije, te da mnogi gube vreme i novac samo zbog toga što rade kao i svi drugi.

Boris Gvozdenović pojašnjava da u sistemu hidroponije biljka nema nikakvog dodira sa zemljom, zasađena je u vreće zapremine oko 22 litra i sadrži treset i pregorelu borovu piljevinu.

Foto: Telegraf

– U vreći kontrolišemo uslove koji su najpogodniji za razvoj borovnice. Do svake vreće je napravljen sistem zalivanja kap po kap, i preko tog sistema dolazi i prihrana – ukratko objašnjava Boris Gvozdenović.
Braća uz osmeh kažu da su borovnice trebale da budu zasađene u specijalne saksije, ali lane za to nije bilo para. Videli su u poljoprivrednoj apoteci velike plastične džakove i odlučili njih da koriste.

POLJOPRIVREDA JE BIZNIS

Za dobar hektar borovnica, što podrazumeva sadnice, zaštitu, sistem za navodnjavanje i opremu, treba uložiti od 50 do 70.000 evra, kažu Gvozdenovići. Na pitanje – da li vredi ulaganje u poljoprivredu, kada mnogi kažu da se ne isplati, Zoran Gvozdenović daje potvrdan odgovor.

– Ako radite kako treba – vredi. Osim znanja, potrebna je i istrajnost. Zarada se očekuje tek posle dve ili tri godine. Treba takođe planirati par godina unapred. Sa druge strane, naravno da ima propalih investicija, ali tako je svuda, od 10 kafana dobro rade dve – jasan je Zoran Gvozdenović.

Foto: Telegraf

Kada je reč o planiranju, Gvozdenovići i grupa šumadijskih početnika proizvođača borovnice osnovali su udruženje. Razlog je – da bi razmenjivali iskustva jer su u Šumadiji prvi zasadi nikli tek pre dve godine. Drugi razlog je – izaći što pre spreman na svetsko tržište. Bez većih količina i udruženih proizvođača nema
ni dobre cene, ni izvoza.

PLANIRANJE

Zahvaljujući mudroj odluci grupe početnika nedavno je prvi tovar sa borovnicama iz Šumadije otišao put Holandije. Gvozdenovići sada imaju zasad od 90 ari sa 2.400 biljaka u drugoj godini vegetacije. Brali su po žbunu oko 800 grama borovnica.

Foto: Telegraf

– Ove godine smo kontrolisali rod, da ne bismo opteretili biljku. Sledeće godine bi po žbunu trebalo da bude od dva do 2,5 kilograma. Naš prvi rod ide za Holandiju. Trenutna otkupna cena je 5.45 evra po kilogramu. Prvi rod iz Šumadije je izvezen po Global GAP standardu, bez koga Evropljani i ne otkupljuju borovnice – napominje Boris Gvozdenović.

Planovi braće Gvozdenović su da za par godina, od novca zarađenog na njivi, prošire proizvodnju i kupe mehanizaciju. Iako su poljoprivrednici samo dve godine priča o njihovim borovnicama proširila se Šumadijom.

Braća se skoro svakodnevno javljaju na pozive zainteresovanih za proizvodnju borovnice i pomažu im savetima. Kažu, što ih je više i što svi gaje kvalitetnu borovnicu, svima će biti bolje. Jedan od novih zasada niče na par stotina metara od imanja Gvozdenovića.

(Marija Raca/Telegraf)