Kala ima zadebljalo podzemno stablo – krtolu (lukovicu). Nema nadzemno stablo već krupni kopljasti listovi izbijaju pravo iz vlažne zemlje.
Na isti način se razvijaju i prelepi beli cvetovi na dugačkoj mesnatoj dršci koja može da bude visoka i preko jednog metra. Takvi cvetovi se za vreme zimskih meseci prodaju za evro, koliko staju i lukovice, tako da se od jedne biljke dvostruko zarađuje.
Kale najbolje uspevaju na glinovitom zemljištu sličnom močvarnom mulju, sa puno humusa i hranljivih materija i ph 6-7. Na jednom mestu može da ostane 6-10 godina ako se svake godine menja gornji sloj zemlje.
Pre sadnje zemlju dezinfikovati vrelom vodom ili hemijski, da se unište zemljišni patogeni koji napadaju podzemne organe kale – Pythium, Rhyzoctonia i Erwinia. Korisno je i dodavanje stajnjaka. Zbog jakog rasta, kala troši mnogo azota, tako da je najbolji odnos NPK 2:0,8:1,2. Tokom vegetacije neophodno je prihranjivanje dva puta mesečno, u početku sa povećanim udelom azota, a kad počne cvetanje povećati udeo fosfora i kalijuma.
Rezani cvet kale se obično proizvodi zimi u plasteniku kada je skuplji, mada može da se gaji i kao letnja kultura kada je mnogo jeftinija proizvodnja, ali tada je cvet jeftin zbog velike konkurencije letnjeg cveća.
Za zimsko pospešivanje krtole se vade sa busenom krajem maja, zasušuju i tako ulaze u fazu mirovanja. U junu se očiste od suvog lišća i zemlje i odvoje se mlade krtolice. Mirovanje je na temperaturi 22-25 ºC do polovine avgusta, kada se sade u stakleniku. Bujne sorte se sade 6-8 komada na 1 m², a slabije 8-10 kom/m², na dubinu 10 cm. Kod avgustovske sadnje cvetanje će početi u oktobru, ali najviše cvetova će biti u rano proleće.Od jedne biljke se dobije 12-16 cvetova, što je 100-120 cvetova po 1 m².
(Novosti)
