Crni luk se proizvodi na više načina. Najčešće se gaji iz arpadžika. Može da se sadi u jesen i proleće. Jesenja sadnja – krajem oktobra, daje 20-30% veći prinos! Niče u jesen i prezimi, tako da ne gubi vreme za rast i razviće u magacinu.
Prolećna sadnja često kasni zbog loših klimatskih uslova. Dok baštovani čekaju u proleće da se zemljište prosuši pa da se obavi priprema za sadnju, jesenji luk ne gubi vreme – raste i razvija se tako da stiže i mesec dana ranije. Kad prolećna sadnja nikne, jesenja može da se čupa za mlad luk.
Najranije stiže crni luk proizveden iz krupnih glavica. Ovakve glavice se sade dublje, na 10-15 cm, da bi se razvilo dugo, belo, „lažno“ stablo, slično praziluku. Domaćice često pri kupovini pokidaju lišće mladom luku, da im ne strči iz cegera. Pogrešno – lišće luka je hranljivije od glavice. Beli deo luka je slađi, sadrži više šećera, a lišće više minerala i vitamina, zaštitnih i lekovitih materija.
Kada vam u špajzu glavice luka proklijaju, ne treba ih bacati. Posadite ih u zemlju. Iz njih raste busen mladog luka, koji se „čerupa“ i koristi u ishrani. Naravno, trebalo bi ga ubrati pre nego što se pojave cvetonosna stabla, u narodu poznata pod imenom „bikovi“.
Crni luk može da se gaji i iz semena „baruta“, koje se seje što ranije u proleće, čim uslovi dozvole radove na bašti. Ovo seme može da posluži i za proizvodnju rasada. Kada biljčice imaju 2-3 listića, sadi se na stalno mesto, u blato, na 30 x 15 cm. Ovako se iskoristi svaka semenka koja je nikla. U protivnom, proređuje se. Dubina setve oko 2 cm. Posle setve pokrije se sitnom, vlažnom zemljom i potaba. Niče za 15-20 dana. Direktna setva je mnogo otpornija na sušu i bolesti. Arpadžik često nosi na sebi čestice zemlje i mikroorganizme koji su se tu zadržali od prošle sezone.
Ako se desi da neke biljke luka „izbikaju“, trebalo bi im pokidati „glave“. Posle toga razvija se samo normalna glavica, sa stablom sa strane, koje se lako uklanja pri berbi.
(Novosti)
