Ishrana goveda u savremenom stočarstvu se ne može zamisliti bez korišćenja silaže. Dobar kvalitet, specifičan ukus i miris, dobra svarljivost i kiselost , procenat hranljivih materija su dovoljan razlog zbog čega se preporučuje u ishrani preživatra.
Međutim upotreba nekvalitetne silaže, u nekim slučajevima i kvalitetne, ali u neodgovarajućim periodima proizvodnje i količinama može da dovede do pada proizvodnje i zdravstvenih poremećaja.
Ketoza je bolest preživara koju karakteriše poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, masti i proteina. Javlja se u uslovima intenzivne proizvodnje, 2-4 nedelje posle telenja , kada potrebe u energiji nisu u skladu sa snadbevanjem organizma iz hrane.
Karakteriše je povećana proizvodnja ketonskih tela u organizmu.Velika količina buterna kiselina iz silaže podstiče pojavu ketoze. Ona se apsorbuje u želudcu i krvotokom stiže do jetre gde se transformiše u ketonska tela. Čak i silaža odličnog kvaliteta može dovesti do ovih pojava. Javlja se u skrivenom(subkiničkom) i kliničkom obliku.
Kod subkliničkog oblika dolazi do variranja mlečnosti u toku dana, dok kod kliničkog pad mlečnosti za 50-70%, osetno mršavljenje, karakterističan miris na aceton. Pored toga dolazi i do oštećenja jetre usled masne degeneracije i ciroze. Cirozu može da prouzrokuje etili i metil alkohol, koji se stara u kukuruznoj silaži pravljenoj od jako vlažnog materijala. Etil alkohol u tom slučaju može da bude zastupljen sa 5-7% suve materije. Slabo se razlaže u buragu, preko zida buraga ulazi u krvotok i u jetri se transformiše u sirćetnu kiselinu. Metil alkohol ja toksičniji od etil alkohola. Javla se u lucerkinim silažama. U slučaju pojave ketoze treba povećati količinu sena , a silažu isključiti iz obroka. Kod zasušenih grla se preporučuje maksimalno smanjiti količinu silaže.
Psss Čačak,
Ljiljana Ćurčić inž.stočarstva
(Moje selo)
