Devetnaestogodišnji mladić iz sela kod Topole ima 60 teladi i želi da ostane na porodičnom imanju. Ne sanja o poslu u gradu već o velikoj farmi, kao i njegov otac i deda, ali za ozbiljnija ulaganja i dalji razvoj potrebne su mu dodatne investicije.
On ispunjava sve uslove da se u februaru, naredne godine, prijavi na konkurs koje će raspisati Ministarstvo poljoprivrede. Pod uslovom da obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja.
– Ako želi da proširi proizvodnju, ima plan da uloži 10.000 evra, država će mu unapred dati 7.500 evra i pratiti u narednim godinama da li je uložen na način kako je predviđeno i može da se pravda računima – najavio je nedavno ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Kreatori agrarne politike uvode, kako kažu, prvi put novu kategoriju korisnika podsticaja, što je šansa za vlasnike poljoprivrednih gazdinstava, mlađih od 40 godina koji nameravaju da ostanu ili da se vrate na selo.
Uz unapred pripremljen biznis plan država će u 2017. godini bespovratno sufinansirati 75 odsto predviđenih ulaganja, a maksimalna pomoć, prema najavama, biće do 10.000 evra. Obaveza će biti da se prijave PIO fondu, ali još nije poznato koliki je ukupan fond predviđen za te namene.
Ovo baš i nije tako nova ideja, budući da je 2004. država iz budžeta za agrar takođe izdvajala 900 miliona dinara za sufinansiranje projekata mladih poljoprivrednika. Efekti ovih mera, međutim, nisu poznati.
Ovoga puta, po najavama, prednost će imati gazdinstva u ekonomski najmanje razvijenim opštinama, sa otežanim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju. Kao i takozvanim devastiranim područjima (opštinama četvrte grupe) kakvih je najviše u istočnoj i južnoj Srbiji.
Prvenstvo će imati poslovi vezani za proizvodnju i preradu mesa, mleka, voća i povrća. Cilj je da se pomogne u oblastima koje mogu dobro da prođu na tržištu i u izvozu jer su zajedničke analize dosadašnje agrarne politike, rađene sa Svetskom bankom, pokazale da neke od ranijih državnih mera nisu davale nikakve rezultate.
– Država daje 5.000 evra za otvaranje novih radnih mesta, mi ćemo dati dvostruko više, računamo da je toliko dovoljno mladom bračnom paru da pokrene biznis – rekao je Radivoj Nadlački, savetnik ministra poljoprivrede.
Da li je moguće započeti posao u poljoprivredi sa 10.000 evra? Srpska asocijacija menadžera, „DNA komjunikejšns“ i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) objavile su prošle godine analizu koliko je novca potrebno za pokretanje vlastitog posla, između ostalog i u poljoprivredi. Plastenička proizvodnja povrća mogla bi se, po ovoj analizi, pokrenuti sa 2.000 do 4.000 evra.
U sektoru stočarstva najmanje početno ulaganje je za uzgoj svinja – 1.200 evra, za tov junadi potrebno je minimum 5.000 evra, a za podizanje male farme koza oko 4.500.
Analitičari međutim ističu da će efekti ovih mera, koji su doneti bez ozbiljne pripreme, biti skromni. Da bi mladi ostali na zemlji potrebno je mnogo više od jednokratne pomoći sektora za poljoprivredu. Smatraju da je bilo bolje sačekati da nam postanu dostupni IPARD fondovi, iz kojih najveći deo novca treba uložiti upravo u ovakve projekte.
– Ideja je dobra. EU takvu agrarnu politiku vodi već 15 godina, ali se taj problem sagledava šire – radi se na podizanju tipskih gazdinstava, gradi se infrastruktura, putevi. Mladim bračnim parovima obezbeđena je zdravstvena zaštita, škole. Kakvu perspektivu imaju danas mladi u zabitima na jugu Srbije? Ovom problemu mora da se pristupi mnogo ozbiljnije – smatra Vojislav Stanković, agrarni analitičar. Prema njegovom mišljenju, država ne može da bude večni titular zemljišta već bi morala što pre da ponudi mladim bračnim parovima da otkupe posede, što bi im dalo sigurnost i trajnije ih vezalo za poljoprivredu.
(Politika)
