LESKOVAC – Ukoliko bi država obezbedila značajniju finansijsku podršku za zagrevanje plastenika, takve površine bi u ataru grada na Veternici ubrzo mogle da budu utrostručene.
Trenutno se ovako „tretira“ između 30 i 40 hektara plasteničke proizvodnje, što je nedovoljno da leskovački povrtari mogu da konkurušu uvoznicima ranog povrća, pre svega onima iz Albanije. Štaviše, u to doba godine domaći poljoprivrednici ostaju bez znatnog dela prihoda, a zbog uvoza povrća se procenjuje da Srbija svakog prolećnog dana ostane bez najmanje milion i po evra.
Boban Ilić iz leskovačkog sela Donje Krajince najveći je proizvođač paprike u zaštićenim uslovima južnije od Beograda i na dva i po hektara pod plastenicima godišnje proizvede oko 400 tona ovog povrća. Za četiri godine je uspeo da utrostruči proizvodnju, te najavljuje da će i dalje širiti zasade, pa razmišlja o njihovom zagrevanju, ali sam nije u mogućnosti da započne takvu investiciju.
On je treća generacija u familiji Ilić koja se bavi povrtarstvom. Osim članova njegove porodice, tokom leta na njihovom imanju radi i oko 25 sezonskih radnika. Boban je, inače, do deset hektara državnog zemljišta – koje je pre pet leta uzeo u dvadesetogodišnji zakup – sam doveo struju. Sada ima 42 plastenika od po četiri ara, a prošle i ove godine je dodatnih 70 ari zemljišta stavio pod jedan krov…
Dok bere poslednje količine spanaća, sprema zemljište i rasad paprike. Naredne sezone će, kaže, zasaditi 115.000 biljaka.
Iako uskoro započinje saradnju i sa jednim od domaćih trgovinskih lanaca, najveći deo proizvodnje proda nakupcima iz zemalja bivše Jugoslavije, a manji deo šilja i babura završi na ruskom, odnosno na tržištu EU.
LOGIČNA STRATEGIJA
UKOLIKO bi se izvoz domaćeg povrća povećao, Boban bi izgradio hladnjaču i druge skladišne kapacitete. Kaže da je mnogo uložio i da bi ulagao još više, ali ponekad mora da stane jer su sva njegova ulaganja na zakupljenom državnom zemljištu. Zbog toga je kupio susednu parcelu od 45 ari i tako, umesto da čeka, problemu pošao u susret.
(Novosti)
