AKO posedujete kiselo zemljište – lako možete da ga izlečite i ujedno da zaradite! Kako? Potrebno je samo na tom zemljištu da posadite borovnicu.
Američka visokožbunasta borovnica (Vaccinium corumbosum) je lekovita voćka. Teško se gaji, pa su joj plodovi skupi. U našim klimatskim uslovima sazreva mesec dana ranije nego u Zapadnoj Evropi i Rusiji, pa je otkupljivači za izvoz plaćaju 600 dinara kilogram. Ima više sorti, ali se najviše traži Duke (djuk) – „vojvoda“.
Dvogodišnje sadnice u saksijama koštaju oko 3 €/kom. Za 1 ha zasada potrebno je oko 3.000 biljaka (3 x 1 m). Najbolje uspeva na kiselim zemljištima, pH 3,5-5. Takvih zemljišta ima dosta u Srbiji. Nema potrebe da se ona „leče“ saturacionim muljem, krečnjakom ili dolomitom. Treba ih iskoristiti kao dar prirode i na njima posaditi borovnicu – najprofitabilniju vrstu voća.
Pored kiselosti, traži redovno navodnjavanje i mrvičastu strukturu zemljišta u zoni korena. Zbog toga se pre sadnje parcela dobro poore i usitni, a onda lehobrazdačem naprave bankovi visine 40-50 cm sa „čelom“ širokim minimum 50-60 cm. Ovaj način sadnje je važan zbog toga što je koren borovnice veoma nežan, sa žilama sličnim paučini.
Takav koren ne može da se razvija u tvrdom i zbijenom zemljištu, bez obzira na pH. S obzirom na to da su naše vode obično tvrde te kao takve povećavaju pH sredine, zaslanjuju je i podižu ka neutralnoj, borovnicu treba đubriti kiselim mineralnim đubrivima, najbolje amonijum sulfatom. Ovo đubrivo daje šansu proizvođačima koji imaju normalna, neutralna zemljišta, pH oko 7, da i oni uspešno gaje borovnicu. U jame pre sadnje treba ubaciti kiseli humus, npr. Pindstrup, što više to bolje, npr. 4-5 litara po biljci
Održavanje kiselosti životne sredine borovnice je od presudnog značaja za uspeh u njenom gajenju. Ako se ona pravilno đubri, orezuje, štiti od suše, bolesti, štetočina i korova, može da živi preko 20 godina. Najbolje je gajiti biljku na tri stabla. Pravilnom rezidbom (o čemu ćemo opširnije pisati narednog ponedeljka) dobićete visok prinos i dobar kvalitet bobica.
Na neutralnim zemljištima borovnicu treba prihranjivati amonijum sulfatom tri puta po sezoni: u proleće, sa kretanjem vegetacionog perioda, neposredno pred berbu i mesec dana posle berbe, kako bi se osigurao potencijal za prinos u sledećoj sezoni. U protivnom, borovnica može se osuši i – „džaba smo krečili!“
Pored ovih mera, veliki značaj u gajenju ove biljke ima i zastiranje zemlje oko redova borovom ili sličnom strugotinom. Malč sprečava isparavanje vode i rast korova, razlaganjem održava kiselost i hrani biljku, ne samo NPK i drugim mineralima, već i ugljen-dioksidom koji ima važnu ulogu u povećanju prinosa. Više saveta o izboru zemljišta i sadnica saznaćete od našeg stručnjaka (tel. 064/1122-590).
(Novosti)
