KOPRIVA je jedna od najrasprostranjenijih lekovitih biljaka kod nas, ali se nesrazmerno malo koristi u odnosu na blagodet koju može da donese za zdravlje ljudi ali i ostalih biljaka.
Koprivu ne treba odstranjivati iz vrta, jer ne samo što je to odličan insekticid, već je i vrhunsko biljno hranivo. Recimo, kopriva je odličan sused i blagorodno utiče na rast i razmnožavanje velikog broja biljnih kultura. Ukoliko u malom broju raste uz rubove gredica, na glavnu kulturu će delovati veoma stimulativno.
Kopriva je naročito dobra za petunije koje krajem leta počinju da se lepe zbog nedostatka gvožđa. Voda u kojoj je odstajala kopriva osvežiće petunije.
Zbog velike količine azota, kopriva je odlična kao đubrivo. Takođe, kada se kopriva namnoži u velikom broju može da se počupa (oko kilogram) i potopi u mlaku vodu (10 litara) koja nema hlora. Smesa treba da odstoji jedan dan i da se biljke koje su napale štetočine isprskaju tri puta tokom dana. Ukoliko se kopriva koristi kao prihrana, podjednaka količina listova i vode treba da odstoji u otvorenom drvenom ili plastičnom buretu deset dana. Smesa bi trebalo svakodnevno da se meša, a kada se izbistri, a voda postane tamna, spremna je da se koristi.
Listovi koprive mogu i da se osuše, usitne u prah i koriste kao i sveži, samo treba upotrebljavati manje količine.
(Novosti)
