Bršljan je zimzelena biljka koja se penje uz zidove, prekriva ih i, od proleća do jeseni, fasade kuća prosto cvetaju.
Ali, šta uraditi kada posadite bršljan i otkrijete da, umesto po zidovima, puzi po zemlji, ili još gore, uopšte ne raste kako bi trebalo?
Prvo što treba da se zna o bršljanu jeste jeste to da je njegovo prirodno okruženje – šuma. Zato on voli prigušeno šumsko svetlo i vlažnu i rastresitu zemlju. Ne treba ga saditi na mestima gde će biti direktno izložen suncu i gde je zemlja suva.
Da bi bršljan brzo napredovao ne treba ga sadiri uz južne bele zidove ili one trošne sa kojih malter opada. Ponekad i pored toga što ste izabrali pravo mesto za sadnju, bršljan neće da se „penje“ uz zid. Tada je „krivac“ hemjski sastav zida. Svež cement i beton reaguju bazno i spaljuju (oštećuju) korenčiće kojima se bršljan drži za zid.. Ovakav zid često neutrališu kisele kiše.
Evo još jednog razloga zašto bršljan ponekad neće da se penje. Ako kao pelcere koristite stare, cvetale grane neće formirati izdanke za puzanje jer su stare grane naprosto „zaboravile“ da se penju. Takav bršljan će izrasti u bezobličan žbun.
(Novosti)
