Posadite smokvu u zaklonu na okućnici

Poznato je da je smokva biljka toplog podneblja, ali se poslednjih godina sve više gaji i u rejonima Srbije.

Prilikom sadnje treba birati one sorte koje rađaju bez oplodnje i to ne jednorodne, već dvorodne. To je veoma važno, jer ako pupoljci iz prošle godine izmrznu, a to se često događa, onda će roditi pupoljci koji se formiraju na mladarima u tekućoj godini. Prvi rod smokva donosi na mladarima iz prošle godine, a drugi i treći na mladarima iz tekuće.

Po nekom pravilu, od mrazeva mnogo češće stradaju smokve koje su bujne, pa treba težiti da se bujnost svede na određenu meru, a to se postiže putem ishrane, kao i regulacijom rasta korena.

Smokva treba da se sadi na sunčanom i zaklonjenom mestu, zaštićenom od severnih i severozapadnih vetrova, obično iza kuće, staje ili neke druge građevine.Radi preventive od izmrzavanja, obavezno pre zime stabla zaštititi uvijanjem najlonom.

U proleće treba sačekati da smokva potera pupoljke i lišće. Ako se to ne dogodi, ne treba seći stabla odmah, već treba sačekati. U većini slučajeva izmrznu samo prošlogodišnji pupoljci, koji će kasnije poterati iz spavajućih i što je najvažnije, obezbediće određeni rod.

Smokvu ne treba previše đubriti azotom. Bujnost se reguliše i rezidbom korena. Neki uzgajivači to preporučuju da se obavi svake četvrte godine, tako što se na udaljenosti od oko jedan metar od stabla iskopa jarak u krug. Tada će se videti žile i sve što je van toga kruga treba odseći, a jarak ispuniti šutom ili kamenjem.

Ovo se može uraditi i pre sadnje, tako što će se određenom kamenom blokadom ozidati rupa u prečniku od jednog metra, dubine od 50 do 80 cm, odnosno, napravi ograničen prostor za razviće korena, zatim se popuni zemljom i obavi sadnja. Na ovaj način se stvara ambijent sličan onom u primorskim krajevima. U kontinentalnom uzgoju ne preporučuje se orezivanje smokve, već samo uklanjanje osušenih grana.

(Novosti)