Koke za zdravu trpezu i ukras u dvorištu

Već decenijama u takozvanom industrijskom načinu gajenja živine dominiraju mnogi hibridi selekcionisani tako da jedni daju dosta jaja uz minimalnu potrošnju hrane i kavezni sistem gajenja, a drugi dosta mesa uz brz prirast.

Iako je ovakav način odgoja sigurno doneo veću zaradu, živinari u razvijenim zemljama ponovo se vraćaju nekim već zaboravljenim rasama. Prateći tržište i zahteve kupaca da meso i jaja ne budu proizvedeni u uslovima kakvi su na klasičnim farmama, već u jednoj prirodnijoj sredini, mnogi živinari uzgajaju svoja jata u manjim živinarnicima sa ispustima koji su zatravljeni.

Ovako proizvedeni meso i jaja, uz poštovanje standarda i propisa kojima je regulisano, dobijaju oznaku za zdravu hranu i postižu veću cenu na tržištu. Prednosti ovakvog gajenja su i ta što svaki odgajivač uz mala dodatna ulaganja može sam proizvesti i piliće, jer se radi sa rasama koje su čiste. Takođe, hrana za rasnu živinu ne mora da bude skup koncentrat već mešavina zrnevlja, koju mogu spremiti sami odgajivači uz travnati ispust gde živina sama nalazi potrebnu dodatnu hranu.

Pomenute prednosti, kao i sve veće interesovanje ljudi za organsku zdravu hranu, Uticali su na Danila Brkića iz Kusatka kod Smederevske Palanke da se pre desetak godina opredeli za uzgoj četiri rase – svetla brama,žuti orpington, srebrni vijandot i australorp. Očevo opredeljenje za živinu uticalo je i na sina Nenada da studira veterinu. On je apsolvent veterine i po svemu sudeći nastaviće očevu tradiciju i povećati broj rasa.

– Prva rasa koja je privukla moju pažnju je svetla brama – kaže Danilo. – To je krupna koka težine 6-7 kilograma, lepog perja koje raste i na nogama. Meso joj je odličnog ukusa, ali nije najbolja nosilja. Godišnje snese oko 100 jaja. Žuti orpington je takođe krupna koka odličnog mesa. Vijandot srebrni je koka izuzetno lepog perja i sa nosivošću jaja oko 200 komada godišnje. Ipak, australorp, koka crnog i sjajnog perja, najbolje se aklimatizovala na naše uslove ekstenzivnog uzgoja, odlična je nosilja, godišnje snese oko 250 jaja.Izleženi pilići ove rase imaju boju pingvina (crna leđa a beli trbuh), vrlo brzo napreduju i postepeno dobijaju crnu boju. Ženke uz pravilnu negu pronesu sa oko šest meseci starosti.

Zbog svih ovih dobrih osobina, ovo je idealna rasa za one koji žele čuvati omanje jato za porodičnu potrošnju jaja i mesa.

Učestvujući na mnogobrojnim izložbama i sajmovima sitnih životinja u zemlji i inostranstvu, njegove koke su za kvalitet dobile pregršt pehara i priznanja, a zamrzivač mu je uvek bio pun jeftinog, zdravog i kvalitetnog živinskog mesa, a o ukusnoj kajgani sa svežim jajima i da ne govorimo.

Brkić kaže da zbog otežanog uvoza priplodnih koka i petlova ima problema sa osvežavanjem krvi pri daljoj reprodukciji, pa poziva sve domaće odgajivače koji su zainteresovani za razmenu priplodnih petlova i pilića da mu se jave na telefon. O26/45-14-67 i 063/17-00-929.

Takođe, Brkić savetuje potencijalne odgajivače da ne formiraju jata nabavkom jaja i leženjem pod kvočku ili inkubator. Mnogo je sigurnije i isplativije od proverenog odgajivača nabaviti jednodnevne ili starije operjane piliće, koji se lako prilagpđavaju na novu smeštajnu sredinu.

(MOJE SELO)