Pri tome je tržište tih proizvoda u EU vredelo nešto više od 27 milijardi.
Nemačko tržište organskih proizvoda bilo je najveće u Evropi i dostiglo je vrednost od 8,6 milijardi evra. Slede tržišta Francuske sa 5,5 milijardi evra, Britanije sa 2,6 milijardi i Italije sa 2,3 milijarde.
Prvi pokazatelji za 2016. pokazuju da tržište nastavlja da jača i da je u Nemačkoj u toj godini dostiglo 9,5 milijardi evra, preneo je danas portal Euraktiv Srbija.
Inače, Nemačka je drugo po veličini tržište organskih proizvoda u svetu posle SAD (35,8 milijardi evra u 2015. godini).
Podatke o evropskom organskom sektoru objavili su Istraživački institut za organsku poljoprivredu (FiBL) i Kompanija za informacije o poljoprivrednom tržištu (AMI) na sajmu BIOFACH, vodećoj svetskoj izložbi organske hrane koja se održava od 15. do 18. februara u Nirnbergu.
„Evropsko tržište beleži snažan rast. Prvi put od finansijske krize na tržištu je registrovan dvocifreni rast, od 13 odsto. U Francuskoj i Italiji tržišta su u 2015. porasla za 15 odsto a u Nemačkoj za 11 odsto“, istakla je Helga Viler iz FiBL.
Svake godine, kako se navodi, evropski potrošači troše sve više na organsku hranu, u proseku 36 evra na nivou Evrope a 54 evra na nivou EU. Najviše na organsku hranu troše Švajcarci – 262 evra po stanovniku, a slede Danska sa 191 i Švedska sa 177 evra.
Evropske zemlje takođe beleže najveći udeo organskog tržišta u ukupnom – u Danskoj je to 8,4 odsto, Švajcarskoj 7,7 a u Luksemburgu 7,5 odsto.
„Brojni proizvodi i grupe prizvoda imaju i veći udeo. U Švajcarskoj je npr. svako četvrto prodato jaje iz organske proizvodnje a kod mlečnih proizvoda udeo organskih može da bude 10 i više procenata“, rekla je Dijana Šak iz AMI.
Trend bržeg rasta tržišta od rasta organske proizvodnje nastavljen je 2015. Međutim, ohrabruje što površina pod organskom poljoprivredom raste brže nego ranije i u 2015. je povećana za gotovo milion hektara ili 8,2 odsto.
Na kraju te godine pod organskom proizvodnjom u Evropi je bilo 12,7 miliona hektara, od čega 11,2 miliona u EU, što predstavlja 2,5 odnosno 6,2 odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta.
Najveće poljoprivredne površine pod organskom proizvodnjom su u Španiji (1,97 miliona hektara), Italiji (1,49 miliona) i Francuskoj (1,37 miliona). U svakoj od tih zemalja je površina pod organskom poljoprivredom povećana u 2015. za najmanje 100.000 hektara.
U devet evropskih zemalja je najmanje 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom a najveći udeo ta proizvodnja ima u Lihtenštajnu (30 odsto), Austriji (21 odsto) i Švedskoj (17 odsto).
U Evropi radi gotovo 350.000 organskih proizvođača, pri čemu u Evropskoj uniji 270.000, kao i 60.000 prerađivača organskih proizvoda i skoro 3.700 uvoznika. I dok broj organskih proizvođača raste umereno, po stopi od 3 odsto u Evropi i 5 odsto u EU, broj prerađivača i uvoznika beleži dvocifreni rast od 12 odnosno 19 odsto.
Matijas Štolc iz FiBL kaže da je činjenica da broj prerađivača i uvoznika raste brže od broja proizvodača još jedan pokazatelj da organska proizvodnja ne drži korak sa tražnjom.
„Zemlje treba da nastave jasnu strategiju razvoja organskog sektora, podrže kraće lance isporuke tih proizvoda sa ciljem obezbeđenja ekoloških i socijalnih koristi i uspostave bolju statistiku kako bi unapredili tačnost prikupljenih podataka o organskom tržištu“, zaključio je Štolc.
(B92)
