10 puta isplativije od kukuruza, da li biste sadili?

Da li biste umesto kukurza zasadili kineksu trsku, koja može da se eksploatiše u narednih 20 godina?

Kineska trska ili slonova trava sve se više gaji u Engleskoj, Grčkoj, Nemačkoj, Portugalu. Nastala je ukrštanjem kineske srebrne trave i šećerne trske.

Može da se eksploatiše u narednih 20 godina, a njen uzgoj je deset puta isplativiji od uzgoja kukuruza. Prinosi su u trećoj godini do 20.000 kg/ha. Koristi se za proizvodnju briketa za ogrev, a odlična je i kao malč ili prostirka za životinje, piše Agroklub.

Kineska trska je brzorastuća, zimootporna, listopadna žbunasta trava. Pripada vrsti Miskantus (sinensis) giganteus, a poreklom je iz Azije. Dostiže visinu do 4 metra. Poseduje veoma visoku energetsku vrednost i zbog toga je odličan snabdevač biomasom, građevinskim i ogrevnim materijalom.

Ne zahteva puno đubrenja niti upotrebe hemikalija, herbcida i pesticida pa nalazi sve veću primenu u mnogim evropskim zemljama (Nemačka i Danska), najviše u seoskim domaćinstvima koji je sade kako bi im pomogla kod pročišćavanja otpadnih voda, ali i „pretvarala“ neplodna zemljišta u plodna.

Naime, za ovu višegodišnju biljku karakteristično je da dobro vezuje površinski sloj u kome se mogu pronaći sitne raspršene čestice. Istraživanja su pokazala i da je ovo jedna od biljaka koje, ukoliko se gaje niz godina, dovode do smanjenja sadržaja štetnih metala, što je veoma važno za zemljišta koja se pripremaju za poljoprivrednu obradu zbog setve nekih drugih kultura.

Osim toga, miskantus povoljno utiče na ekosistem svojom biomasom, ali i intenzivnom fotosintezom. Miskantus emituje 7,5 puta manju količinu CO2 po kWh proizvedene struje u poređenju sa ugljem. Toplotna vrednost slame miskantusa je oko 17 MJ/kg.

Pre zasnivanja zasada obrada zemljišta izvodi se samo jednom. U jesen se površina zemljišta na kojoj će biti zasađen miskantus prska odgovarajućim herbicidom (npr. Glifosat) da bi se suzbili višegodišnji korovi. Oranje se obavlja na dubini od 30 cm. Na lakim zemljištima, peskovitim, za zasnivanje zasada miskantusa preporučuje se oranje u rano proleće. Tokom zime zemljište izmrzava pa je u proleće moguće njegovo fino usitnjavanje.

Pre same sadnje veoma je važno da se na vreme i kvalitetno obavi tanjiranje i drljanje zemljišta jer se tako obezbeđuje duboko ukorenjavanje, ali i efikasnost bilo kog rezidualnog herbicida primenjenog posle sadnje.

Sadnja se obavlja u periodu april-maj, a vrši se iz rizoma biljke. Preporuka je da se sadi na vodoprovodljivom poljoprivrednom zemljištu koje omogućava i dobro puštanje korenja. Sadnja se izvodi korištenjem sadilice za krompir. Može se saditi u zemljištima niže kategorije kao npr. jalovišta, sanirane deponije otpada i slično pa se na taj način mogu staviti u funkciju nepoljoprivredna zemljišta. Optimalnom gustinom sadnje smatra se jedan do dva rizoma po m2. Sadnja se obavlja na dubini 5-10 cm.

Vek eksploatacije ove visokoenergetske biljke je 20 godina, ali je za postizanje maksimalnih pronosa potrebno 3-6 godina. U drugoj godini prinosi mogu dostići 6-10 t/ha, a već treće godine očekuje se prinos od 12-17 t/ha pa i više.

Vrlo je važno da oko trske ne bude korova, pa se mogu korstiti sredstva zaštite, koja se koriste i za kukuruz, a alternativa je okopavanje motikom. Biljne bolesti su moguće samo ukoliko se trska nalazi na zemljištu sa ustajalom vodom.

Kada je reč o đubrenju, preporučuje se đubrenje azotom (maksimalno 100 kg/ha), od druge godine, mada nije neophodno. Osoka se ne preporučuje, a kalijum se može obezbediti posipanjem pepela u prvoj godini.

Za gajenje kineske trske najbolja je humusna ilovača dobro snabdevena vodom. Idealna količina padavina je 700 mm do 900 mm, dobro raspoređena u periodu vegetacije. Prosečna godišnja temperatura bi trebalo da bude iznad 8,5°C, bez suvih leta.

Najbolje vreme za žetvu je od novembra, do početka maja. Bilo bi dobro da je vreme sunčano nedelju dana pred posao. Vlaga bi trebalo da bude 10% do 20%.

Za žetvu se koristi berač kukuruza, a preporučuje se visina košenja od 10 cm do 15 cm. Iverje bi trebalo da bude dugo od 2 cm do 3 cm. Moguće je i presovanje u bale.