Za zdravstvenu vrednost crvenih plodova drena znalo se odvajkada pa je zbog toga nastala i izreka „zdrav kao dren“.
Setimo se samo jednog običaja da se u prvo božićno jutro sa crvenim vinom uzima po jedan rodni pupoljak drena. I pored lekovitosti, stabla ove voćne vrste su veoma retka na okućnicama.
Dren kao voćka ima više prednosti u odnosu na druge voćke po biološkim, tehnološkim i lekovitim svojstvima. Uspeva na zemljištima koja ne sadrže dovoljno hranljivih elemenata, što nije slučaj za ostale gajene voćke.
Stablo, list i plod otporni su na bolesti i štetočine i ne zahtevaju upotrebu pesticida što mu daje posebnu karakteristiku zdrave hrane. Osim lekovitosti, dren je vrlo hranljiva voćka. U plodovima sadrži dosta šećera, organskih kiselina, vitamina, pektina. Plod ima veću količinu vitamina C od limuna i pomorandže.
Dren se razmnožava izdancima i semenom, pa odgajivači mogu lako da dođu do sadnica i zasade ih na okućnici. Klijavost semena je od 50 do 80 odsto. Seje se odmah po sakupljanju – 15 grama po kvadratnom metru na dubini oko tri santimetra. Da bi setva bila uspešna preporučuje se stratifikovanje u trajanju od godinu i po dana.
Vegetativno razmnožavanje se primenjuje u rasadničkoj praksi. Reznice se uzimaju sa jednogodišnjeg drveta i moraju se posaditi odmah po odsecanju da ne bi izgubile sposobnost zakorenjivanja. Poleganje je još jedan način razmnožavanja drena.
Kalemljenje se koristi za razmnožavanje formi Cornus alba i Cornus mas. Kalemi se na osnovnu vrstu, a od načina kalemljenja primenjuje se okuliranje u korenov vrat ili krunu, tokom avgusta ili septembra ili metod kopuliranja (bočnim zarezom, sedlastim ili običnim spajanjem) u korenov vrat ili krunu – i to pred kraj zime u stakleniku.
(Novosti)
