U EU oko 36 % svih krava proizvodi se unutar sistema krava- tele, a trenutno godišnje nedostaje između 600.000 i 700.000 tona goveđeg mesa za konzum . Srbija ima dobre klimatske i geografske uslove za razvoj tovnog govedarstva, koji još nisu na najbolji način iskorišćeni . U našoj zemlji su prisutne velike površine neobrađenog zemljišta koji se nalazi u brdsko-planinskim područjima. Najveći deo tog zemljišta u brdskim predelima su livade i pašnjaci.
U sistemu „krava-tele“ krava tokom laktacije u principu othranjuje vlastito tele, a u sistemu „krava dojilja“ krava uz vlastito tele othranjuje još jedno ili više podmetnute teladi. U navedeni sistemima krave se drže na uobičajen način sa osemenjavanjem i teljenjem, ali bez muže. Takođe, sva grla goveda (krave, telad i odrasla grla) drže se slobodno izvan objekata na ispaši u ve ćem delu godine.
U ovom sistemu smanjeni su poslovi oko pripreme hrane, čišćenja stajnjaka, manji su troškovi lečenja grla, manje izdataka za održavanje zemljišta.
Ovaj sistem bi bio značajan posebno za brdsko-planinske krajeve gde bi se iskoristile postojeće površine za ispašu. U zavisnosti od kvaliteta, na jednom hektaru pašnjaka moguće je držati jednu do tri krave s potomcima.
Samo jedna krava drži se ako je ispaša slabija, pre svega pri kraju leta. Na prosečno kvalitetnim pašnjacima gde nema previše padavina drže se najčešće dve krave. Tri krave s potomcima napasaju se na bujnijim pašnjacima u krajevima s više kiše.
Sva grla se drže u proseku približno šest meseci godišnje u zatvorenim objektima – stajama na uobičajen način po kategorijama. Staje za ovaj sistem držanja su po pravilu jednostavnije, pa time i jeftinije. Štale nisu tehnološki zahtevne, dovoljne su čak i nadstrešnice da stoka boravi u njima za vreme zimskog perioda, pa je i olakašan posao čišćenja štale, a potrebe za prostirkom su puno manje.
Kod ovakvog načina držanja goveda niži je nivo ulaganja u stajske objekte u poređenju sa ulaganjima u druge vidove govedarske proizvodnje.
Podsticaji koje propisuje resorno ministarstvo se ostvaruju za krave dojilje starosti preko 24 meseca, koje pripadaju tovnim grlima čiste rase, i to: hereford, šarole, limuzin, aberdin angus, šortorn, belgijsko plavo, kijanina, romanjola, markiđana i blond akviten ili melezima navedenih tovnih rasa, koje pripadaju stadu namenjenom za uzgoj teladi za proizvodnju mesa.
Uslov za ostvarivanje prava na podsticaje, koje ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice -nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, je da, pored uslova propisanih zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ima najmanje dva grla krava dojilja.
Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine – Upravi za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava) za svaku kalendarsku godinu od 1. juna tekuće godine do 31. januara naredne godine. Uz zahtev se podnosi zapisnik o održanoj selekcijskoj smotri, overen od strane osnovne, regionalne i glavne odgajivačke organizacije.
Subvencija iznosi 20.000 dinara po kravi dojilji, a pored toga se ostvaruje i subvencija za utovljeno grlo predato klanici od 10.000 dinara.
(MOJE SELO)
