ZA deceniju, najviše dve, na mnogim našim parcelama nećemo više moći da proizvodimo hranu ukoliko se ne poboljša kvalitet zemljišta.
Već sada u Sremu postoje parcele sa ozbiljno narušenom plodnošću, koje gotovo da se pretvaraju u pustinje.
Obilna i dugogodišnja upotreba mineralnih đubriva, teške mehanizacije i paljenje žetvenih ostataka – dovelo je do drastičnog smanjenja humusa u obradivoj zemlji u mnogim oblastima Srbije. U poslednjih 50 godina sadržaj humusa u Vojvodini se sa sedam-osam odsto smanjio na dva-tri odsto. Ukoliko se nastavi sa ovakvim načinom tretiranja zemlje, za najviše dve decenije humus će pasti na manje od jedan odsto, što se već smatra pustinjom.
– Zbog sve manje količine humusa obradivo zemljište u Srbiji postaje sve jalovije – kaže Bogdan Žigić, poljoprivredni inženjer i direktor firme “Biofor”. – U želji da se stvori što veći prinos loše se upravljalo zemljom. Da biste se uverili kakva je zemlja, dovoljno je da se ašov zabode do kraja i izvadi zemlja. Ukoliko je tvrda kao beton – stanje je alarmantno. Poljoprivrednici često kažu da bi prinos bio bolji da je pala još jedna kiša. Nekada je posle kiša zemlja dugo ostajala vlažna, a danas se veoma brzo suši. To je najbolji pokazatelj da je na parceli humus minimalan.
Biljke se hrane iz zemlje, a mikroorganizmi formiraju plodno zemište. Biljke napreduju kada koren iz zemlje dobija vodu, vazduh i hranu, a velika količina mineralnog đubriva je toliko sabila zemlju da na mnogim parcelama koren ne može da se razvija duboko i dobija sve što mu je potrebno. Pogrešno upravljanje zemljištem doprinelo je tome da se u zemljištu umnože izazivači bolesti biljaka, pa se sve više prska pesticidima i parcele dodatno zagađuju.
– Stajnjak skoro da više nigde ne postoji, a u našoj zemlji mikroorganizmi odumiru i ima ih sve manje, jer su uslovi u zemljištu sve lošiji – ističe Žigić. – Mikroorganizme dodatno ubija i paljenje ostataka žetve na polju. Voda ostaje na površini, jer je zemlja poput betona. Više od 85 odsto zemlje od Srbije do Slovenije je zbijeno i biljke ne mogu da dišu. Nažalost, većina poljoprivrednika tada pomisli da je mehanizacija zastarela i da im trebaju bolje mašine i intenzivnija prihrana biljaka.
U prirodi da bi se stena pretvorila u humus, potrebno je da prođu dva milenijuma. Svesni ovog problema, naučnici uveliko rade na načinima kako bi mikroorganizme vratili u zemlju. Najjednostavniji način je selekcija i umnožavanje mikroorganizama koji već žive u zemlji. Tečnost sa mikroorganizmima se rastvara i prska po zemlji na koju je prethodno bačen stajnjak ili usitnjen ostatak žetve. Analiza zemlje na parceli u Somboru je pokazala da su za dve godine mikroorganizmi povećali količinu humusa sa 3,28 na 3,77 odsto. Ovo je, možda, spor proces, ali efikasan. Takođe, kada se mikroorganizmi “vrate” u baštensku zemlju – povrtnjak više nije potrebno prihranjivati i prskati.
GLISTE
NA jednom hektaru kvalitetne obradive zemlje treba da se nalazi deset tona mikroorganizama. Ukolio u zemlji nema veliki broj glista, poljoprivrednik mora ozbiljno da se zabrine. Slovenci su analizom utvrdili da su zadovoljni kvalitetom zemlje samo kad po hektaru nađu 120.000 kišnih klista.
(Novosti)
