Cvetanje bagrema zavisi od položaja i vremenskih prilika, a beleške mnogih naših pčelara govore da kod nas bagrem cveta od 06.-20. maja.
Prosečno vreme početka cvetanja bagrema je od 11 od 16 maja, pa su i radovi na pčelinjaku raznoliki po pojedinim područjima. Pri prognozi cvetanja bagrema potrebno je da se na svakih 100 m nadmorske visine doda 4-6 dana kasnijeg cvetanja bagrema. U većini slučajeva je bolje da bagrem procveta u drugoj polovini maja, zato što je tada vreme stabilnije, toplije, a sve to povoljno utiče na lučenje nektara.
Prinos bagrema zavisi i od starosti zasada. Ako je starost preko 30 godina, prinos po hektaru znatno opada i u 36. godini iznosi 192 kg meda po ha. Najbolje medi šuma starosti 15-ak godina, i daje do 420 kg meda po ha. Veliku prednost imaju stacionirani pčelinjaci u brdsko-planinskim predelima, jer bagremova paša traje duže (ponekad čak i do 10 dana). U mnogim krajevima se preklapa cvetanje maline i bagrema pa pčele izvidjačice u raznim pravcima usmeravaju pčele izletnice. Bagrem prosečno medi 10-12 dana i svaki dan je veoma bitan, pa mnogi pčelari dresiraju pčele, kako bi ove maksimalno iskoristile cvetove bagrema.
Veoma je teško „tempirati“ idealan broj i odnos pčela u toku bagremove paše. Za vreme paše broj pčela enormno raste, a medenje bagrema varira iz godine u godinu. Konkretno, prinos možemo očekivati od onih društava koja neposredno pred cvetanje bagrema imaju 8 ramova sa leglom u DB košnici, tj. 12-14 ramova sa leglom u LR košnici. Leglo mora biti sa kontinuiranim razvojem, jer može da se desi da su pčele sa mladom i kvalitetnom maticom desetak dana pred cvetanje bagrema odnegovale isto toliku količinu legla.
Što se tiče radova koje treba obaviti u ovom mesecu pomenućemo najbitnije. Završiti sve radove iz prethodnog meseca, a naročito one koji su usmereni na stvaranje jakih društava. Sprečiti nagon za rojenje i samo rojenje. Sklonost ka rojenju je normalna osobina pčelinjeg društva i nasledjuje se. Pored genetskog opterećenja, razlozi nastajanja rojevog nagona su i prenatrpanost pčelama, leglom i hranom, stara matica, neadekvatno rastojanje izmedju ramova i loša ventilacija.
Pretpostavlja se da je jedan od glavnih razloga rojevog nagona i obrazovanje rojevih matičnjaka. Ovo postaje izraženije kada je prostor prenaseljen i kada pčele ne mogu adekvatno da pridju odgovarajućim larvama. Tada temperatura postaje nešto veća pa takve pčele idu uglavnom ka rubovima ramova, gde se nalaze matičnjaci. Zato moramo mlade pčele stalno zapošljavati na izvlačenju novog saća i gradjevnjaka dodavanjem okvira sa voštano satnom osnovom, i dodavanjem okvira gradjevnjaka.
Okviri sa satnim osnovama dodaju se, po pravilu, u plodište, odmah do legla i to jedan okvir, npr. sa leve strane danas, a drugi okvir sa satnim osnovama sa desne strane legla kroz 5-7 dana. Na taj način mlade pčele imaće dovoljno prostora za svoje angažovanje i neće „razmišljati“ o rojenju. Kod pčelara-početnika, koji nemaju dovoljan broj izvučenih satnih osnova ovaj postupak dodavanja satnih osnova je i prilika da se one izvuku za dalju upotrebu. Nagon za rojenje se može sprečiti i prevešavanjem okvira sa leglom i mladim pčelama iz plodišta u medište. Ni jedan način saniranja nije 100% siguran i treba se prvo truditi da do nagona ne dodje. Nema veće greške za pčelara u ovom mesecu od kašnjenja u proširenju košnice medišnim prostorom, jer tada dnevni unos nektara može biti 8-10 kg, a ponekad i 14 kg. Zato treba imati u rezervi nastavke i polunastavke sa makar 50% izvučenih ramova.
LR košnici dodajemo nastavak tako što iz drugog plodišta izvadimo 2 rama sa medom i ubacimo u sredinu trećeg nastavka. Nastavljaju se samo plodišta koja su gusto zaposednuta pčelama i kada saće uzduž satonoša pobeli. Sva prazna mesta u trećem nastavku treba popuniti sa praznim izvučenim ramovima i osnovama, a na mesto dva oduzeta rama iz plodišta dodati izvučene ramove. Kod DB košnice, takodje, dodajemo polunastavke.
Podsećamo pčelare da u ovom mesecu dobra ventilacija u košnici predstavlja izuzetno važan faktor uspešnog pčelarenja, posebno za ostvarivanje visokih prinosa. Jer, u bagremovoj paši pčele treba da prerade nektar (sa oko 60% vode) u med (sa oko 18% vode). To je velika količina vode koju treba odstraniti iz košnice, pa zato ventilacija u košnici treba biti besprekorna. To se postiže: otvaranjem širom leta košnice (potpuno skloniti letvicu kojom se reguliše leto na košnici), podizanjem poklopne daske za oko 0,5 cm, zaštitom košnice od visokih temperatura (jednim listom novina ispod krova) i td.
Postavljanje kontrolne vage na pčelinjaku u vreme medobranja je izuzetno koristan korak u ovom periodu. Savremeni pčelinjak se ne može zamisliti bez kontrolne vage, jer se može kontrolisati prinos meda, utvrditi kad počinje a kad prestaje paša, kada treba dodati nastavke i sl.
Skrećemo pažnju pčelarima – početnicima na mogućnost povećanja medišnog prostora bez dodavanja novih nastavaka. To se postiže razredjivanjem okvira na početku glavne paše i to tako što se u medištu ostave po 9 umesto po 10 okvira. U ovom mesecu treba izvršiti odgovarajuće pripreme za zamenu matica i proizvodnju rojeva. Najbolje je formirati rojeve po završetku bagremove paše, kako bi efikasno iskoristili svaki dan proleća, jer je prava snaga razvoja upravo u ovom mesecu. Da bi smo to ostvarili moramo na vreme obezbediti kvalitetne mlade matice. Na kraju dodajmo da je ovo idealan mesec za sakupljanje cvetnog praha. Ako u košnicama imamo dosta okvira sa cvetnim prahom, onda iz svake košnice treba uzeti po 1-2 ovakva rama, staviti ih u nastavke i dodati pčelinjim društvima, koje će ih zaliti medom i poklopiti.
(Moje selo)
