Spaljivanje strništa najgora je mera koja se može sprovesti u danima nakon žetve. Spaljivanje strništa ima samo jednu korist, rešićemo se korova na parceli, ali pri tome nanosimo mnogo veću štetu nego što očekujemo.
Kao prvo, spaljivanje strništa je zabranjeno po zakonu, a kazne mogu biti i milionske. Vatra dovodi do uništavanja korisnih mikroorganizma u zemljištu, kišnih glista i drugih organizama koji su bitni za kvalitet oraničnog sloja. Biljna masa se uništava umesto da bude zaorana i da se iskoristi kao đubrivo, narušava se zemljišna struktura i smanjuje se sadržaj humusa.
Šta uraditi i kako doći do najboljeg rezultata u narednom periodu?
Odmah nakon žetve, biljne ostatke zaorati na 10 do 15 centimetara dubine, jer na taj način osim što poboljšavamo vodni režim, zemljištu vraćamo deo elemenata koji je iznet žetvom. Zaoravanjem uništavamo deo korova koji je nikao, a u isto vreme provociramo rast novih korova što predstavlja odličnu uvertiru za hemijski tretman kojim suzbijamo sve iznikle korove na parceli.
Hemijsko suzbijanje korova predstavlja operaciju koja će nakon svih prethodnih mera doprineti najboljoj pripremi za naredni usev, a istovremeno zaustavlja se dalji razvoj korova na tretiranoj parceli. Veoma efikasno rešenje je primena preparata Glifosav 480. Iako poljoprivredni proizvođači koriste 5-6 l/ha već po navici, najbolje je prethodno obići parcelu i količinu primene odrediti prema najotpornijem korovu.
Radi lakšeg određivanja količine treba znati da je za pirevinu potrebno tri l/ha, za divlji sirak pet l/ha, za palamidu, štavelj, maslačak i koprivu šest l/ha, dok je za zubaču, poponac i divlju kupinu potrebno osam l/ha, uz utrošak 100-200 litara vode po hektaru. Pravi momenat za primenu je kada korovi dostignu visinu 15-40 centimetara, a kada je divlji sirak u pitanju pravi momenat je pred izbijanje metlice. Ako se primeni po uputstvu, preparat će suzbiti sve prisutne korove na parceli, a pošto nema rezidualni efekat preko zemljišta, nema ograničenja kada je sledeći usev u pitanju.
(Novosti)
