Važno je znati da pitomi i divlji kesten nisu isto, a po svom sastavu nisu ni slični. Pitomi kesten (latinski – castanea stativa) jestiv je i zdrav, a divlji (aesculus hippocastanum) nikako nije za jelo.
Ono što ponekad može da zbuni jeste da pitomog kestena ima “u divljini” – odnosno po šumama, dok je drvo koje najčešće raste po parkovima u Srbiji (odnosno u gradovima) – divlji kesten. Njegovi plodovi, sa kojima se naši mališani u jesen često igraju, i na koje svi prvo pomisle kada se pomene kesten – nejestivi su. Iako nije za jelo, divlji kesten ima niz lekovitih svojstava, pa se od ove biljke prave kreme, ekstrakti, gelovi, šamponi,…
U Srbiju se godišnje uveze oko 150.000 kilograma kestena u ljusci, oko 60.000 kilograma ploda bez ljuske i isto toliko pirea i paste od kestena. Ukupna vrednost tog uvoza je oko 300.000 evra. U Srbiji kesten najviše koriste poslastičari i prehrambene firme, koji ga uvoze kao sirovinu ili poluproizvod.
Ono što na našim stablima rodi, ko skuplja – skuplja za svoju dušu. Prema podacima Tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, registrovano je svega pet otkupnih mesta kestena (i to bez preciziranja da li je reč o pitomom ili divljem kestenu) – dva kod Kragujevca i tri u okolini Beograda. Ipak, kada smo se raspitali u ovim preduzećima, ispostavilo se da je to “samo na papiru”, jer se nijedno od njih (u pitanju su firme koje se bave otkupom i distribucijom voća) trenutno ne bavi otkupom pitomog kestena. Interesovali smo se i u čačanskom udruženju “Šumski plodovi Srbije”, gde su nam takođe rekli da im nije poznato da iko u tom kraju obavlja organizovan otkup.
(Novosti)
