Aktivnost pčela u novembru svedena je na najmanju meru. Pčelari ovaj mesec koriste za utopljavanje pčelinjih društava i funkcionisanje dobre ventilacije.
Iskustva poznatih pčelara potvrđuju da je utopljavanje pčelinjih društava jedan od najvažnijih činilaca koji utiču na uspešno zimovanje. Ako u košnici postoji prazan prostor, nepopunjen pčelinjim društvom i rezervnom hranom, on se razdvaja pregradnom daskom ili hranilicom. Utopljavanje se obavlja i odozgo, da se topao vazduh ne bi gubio u slobodnom prostoru košnice.
Utopljavajući materijal ( novinska hartija) se stavlja početkom meseca na poklopnu dasku. Temperatura u središtu klubeta, kada pčele ne neguju leglo, kreće se od 12 do 15 a na periferiji od devet do 10 stepeni. Pčele, dakle, greju klube, a n ecelu košnicu. Zato se utopljavaju samo nepotrebni otvori, koji nisu propolisani, čime se sprečavaju nagle promene temperature oko klubeta i promaje u košnici.
Poznato je da pčele dobro podnose suv hladan vazduh. Međutim, vlažan vazduh za njih je veoma važan u vreme prezimljavanja. Vlažan vazduh stvara se sagorevanjem meda tokom zime. U nedostatku dobre ventilacije zadržava se u košnici, kondezuje i vlaži zidove košnice, saće i same pčele. Sve ovo štetno deluje na sposobnost pčelinjeg društva da uspešno prezimi.
Suvišna vlaga uspešno može da se ispusti kroz poklopne daske u prostor za utopljavanje, kao i otvaranjem dva leta na košnici. To je neophodno činiti jer loša ventilacija doprinosi da se vodena para na stranicama košnice i poklopne daske kondenzuje u vodu. To izaziva pojavu plesni na polenu i starom saću. Uz to, uznemirava pčele i izaziva njihova uginuća.
DOPUNA ZIMNICE
Tokom novembra pčelama je često neophodna dopuna zaliha hrane. Jaka pčelinja društva od novembra do januara potroše oko šest kilograma meda. Ako je med od gustog sirupa od 5,5 kilograma šećera smešten oko klubeta, pčele će do kraja januara imati dovoljno hrane.
Međutim slabija društva tokom ovog perioda potroše više hrane. Upravo zato pčelar je u novembru primoran da takvim zajednicama dopuni zalihe hrane.
Takvim društvima treba dodati po jednu pogaču(kolač) čvrste šećerne mase. Kolač količinski ne treba da je teži od dva i po kilograma, ali je za zimski život pčela veoma značajan. Što je najvažnije pristupačan je celom klubetu i ne sadrži nesvarljive materije. Kolač pčelama treba dati sredinom novembra kada pčele počinju da obrazuju zimsko klube.
Šećerni kolač se sprema od pet delova šećera i jednog dela tople vode. U toplu vodu postepeno se sipa šećer i meša sve dok ne dobije ujednačenu masu. Tada sve to se stavlja najpre na slabu, a potom jaču vatru i stalno meša, sve dok dobijena tečnost ne počne da vri.
Posle minut-dva vrenja i mešanja, druga osoba uzima malu količinu tečnosti i stavlja u hladnu posudu i meša je da se brzo ohladi. Sirup koji je ostao na vatri neprestano meša. Ako se mala količina tečnosti zgusne i postane bela, a pri tome se ne lepi za prste, znak je da je sirup dovoljno kuvan. Tada se stavlja u drugi sud s hladnom vodom. Ovako ukuvanom sirupu na svaka dva i po kilograma dodaje se sok od jednog limuna i dobro izmeša.
VAGA POKAZUJE ZALIHE HRANE
Merenje težine košnica pred zimu daje podatke o zalihama, krajem zime o potrebnom dodavanju hrane i za vreme paša o unosu nektara
Merenje težine košnica pčelarima pruža podatke na osnovu kojih se može pomoći pčelinjim društvima. Težina košnice u jesen je pokazatelj pripremljenosti društava za zimu.
Ako od težine košnice sa pčelama i hranom oduzmemo težinu prazne košnice sa praznim okvirima, dobićemo razliku koja predstavlja količinu zaliha hrane i pčela. Poželjno je da ta razlika iznosi 17 do 20 kilograma. Krajem zime merenjem težine košnica košnica, utvrđuje se koliko treba dodati hrane.
Za vreme paše na ovaj način se može saznati o intezitetu unosa nektara. To omogućuje pravovremeno proširivanje košnica dodavanjem nastavaka.
Merenje oprugom
Za merenje težine košnica obično se koriste pčelarske vage, posebno konstruisane za ovu namenu. Međutim, one nisu baš jeftine.
Ovakve vage obično se postave ispod jednog kontrolnog društva. Na osnovu promena težine tog jednog društva donosi se zaključak o stanju na celom pčelinjaku. Ali, društva na pčelinjaku obično nisu uniformna.
Da bi se izmerila težina svih društava potrebno je da se svaka košnica donose do vage i vrati na svoje mesto. To je veoma naporan posao i zahteva bar jednog pomoćnika. Takođe, ove vage su podložne kvarenju pod uticajem vlage.
Dovoljna tačnost
Da bi se dobila što preciznija tačnost merenja, košnice treba podizati sa strane (bočno), a ne spreda i otpozadi. Potrebno je samo da su bočne strane podnjače oslonjene na postolje ili da leže na čvrstoj podlozi.
(Moje selo)
