To tvrdi Slobodan Lazarević, pčelar iz Čumića, koji kaže da je, zbog nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava za tretiranje voća, imuni sistem pčela oslabljen, a u medu se često nađu i nedozvoljene supstance.
Pčelari smatraju da je pčela ugrožena zbog agresivne upotrebe hemijskih sredstava, ali da pre svega ima dosta nestručne upotrebe, piše Agroklub.
„Situacija je zaista alarmantna što se tiče pčele, jer konstantno zagađivanje životne sredine, pogotovu u rejonima koji se intenzivno bave voćarstvom, ugrožava ovu vrstu. Njen imuni sistem je toliko oslabljen da ne mogu doneti dovoljno hrane ni za sebe, a pogotovo viškove za pčelare. Zato smo prinuđeni, naravno, ko ima uslova i kapaciteta, da svoja društva čak i za stacionarno držanje košnica, izmestimo u oblasti gde nema zagađenja životne sredine”, kaže Lazarević.
Pčela je, tvrdi Lazarević, na prvoj liniji fronta i prvo merilo i branik zdravlja životne sredine.
„Jednostavno, mnogo je nestručnog korišćenja hemijskih sredstava koje dovodi do uginuća pčela kada one odlaze na cvetove da skupljaju polen i nektar. S druge strane, unose med koji u sebi zadrži zabranjene supstance, koje se otkriju kasnijim utvrđivanjem analizama koje radimo kada želimo da prodamo med. To su ta dva merila koje ukazuju da je situacija alarmantna i u košnici i van nje“, objašnjava Slobodan Lazarević.
Ovaj pčelar ozbiljno razmišlja da svoje košnice iseli iz ovog regiona i stacionarno ih premesti na planinu Rudnik ili neku drugu obližnju planinu, gde su zagađenja minimalna ili ih uopšte nema.
„Bićemo prinuđeni da se pomerimo na veće nadmorske visine i manja naseljena područja gde pčela može prvo za sebe da stvori hranu, a onda možda i neki višak za nas. U ovim uslovima bukvalno se vidi da je ona sama sa svim spoljnim faktorima jako oslabljena i pitanje je dokle će ona izdržati“, dodaje Lazarević.
I njegov kolega sa istog područja Slobodan Miletić, koji pčelari više od tri decenije, tvrdi da je pčela ugrožena. Kaže da je prošla godina bila veoma loša, a ni za ovu nema optimistične prognoze.
„Mali broj pčela je zazimio u košnicama, što ne obećava ništa dobro. Došlo je do osipanja u samim društvima. Ove godine je to bilo u ogromnom broju. Meni se na 25 društava pustilo oko 50 rojeva. To nije normalno i u zimu sam ušao na klimavim nogama“, kaže Miletić.
On nije zadovoljan stanjem koje je sada u košnicama i apeluje na sve da se ozbiljno pozabave ovim problemom.
„Kada sam u decembru radio tretiranje protiv krpelja, nisam bio zadovoljan onim što sam video. Zajednice su stešnjene, i vrlo malo pčela ima. Uzrok lošem stanju je u hemijskim tretmanima voća zbog kojih se pčele osipaju i pate, pogotovu u razvijenim voćarskim krajevima. Šta je ko uradio, uradio je. Šta je preteklo videće se sledeće godine. Voleo bih da kod ostalih domaćina nije kao kod mene. Problem je u svesti ljudi, treba malo više ljubavi da se useli, a ne samo da se misli na zaradu“, kaže Miletić.
Šumadijski pčelari se plaše da bi ova životinja u budućnosti mogla da nestane u ovim krajevima. Zabrinuti su i što je sve manje meda u košnicama, a sve više u rafovima i to po niskim cenama od svega 200 dinara. Oni tvrde da kilogram pravog meda ne može biti toliko jeftin, te da je cena bagremovog i livadskog meda oko 800 dinara, dok je suncokretov nešto jeftiniji.
(Biljana Nenković/B92)
