Dunja se kod nas gaji od davnina, ali samo po dva-tri stabla na okućnicama.Od njihovih plodova domaćice spravljaju slatko I džemove. Kada se ustanovilo da se od ploda dunje može dobiti jako ukusan i kvalitetan jak destilat (rakija), njena popularnost je porasla i počelo je intezivnije gajenje.
U Srbiji su zastupljene sorte : Leskovačka, Vranjska, Šampion, Trijimf, Hemus i Asenica. Zbog bolesti Ervinie amylovare koja izaziva pojavu bakteriozne plamenjače na koju su Leskovačka i Vranjska dunja osetljive, kod nas se dosta gaji dunja Hemus, jer je otporna na ovu bolest..
Hemus je relativno nova sorta dunje kod nas. Stvorena je u Institutu u Plovdivu u Bugarskoj, ukrštanjem Pazardijske i Češke dunje. Stablo je umereno bujno, široko razgranate krune, a cvetanje srednje rano. Samobesplodna je sorta i zahteva oprašivače.
Dobro je oprašuju Vranjska i Trijumf. Plod je veoma krupan prosečne mase oko 400 grama, kruškastog oblika, zeleno žute do svetlo žute limun boje. Pokožica ploda je glatka i tanka (ne oseća se pri jelu).
(Moje selo)
