Nema rakije bez rankovače

Najbolja rakija se peče od autohtonih starih sorti šljiva. Na prvom mestu to je crvena ranka, zatim trnovača, crnošljiva, belošljiva, metlaš…

Na žalost ove sorte se gaje na ekstenzivan način uglavnom u zapadnim i centralnim delovima Srbije. Za ove sorte je karakteristična veća tolerantnost na sve bolesti šljiva u odnosu na introdukovane i novostvorene sorte.

Crvena ranka je naša najznačajnija i najrasprostranjenija rakijska sorta šljive. U narodu je poznata i kao darosavka, ranovača, šumadinka, crvenjača. Sazreva u drugoj polovini jula. Crvena ranka se ne može gajiti u jednosortnim zasadima jer ima sterilan polen pa su joj potrebne sorte oprašivači. Ona cveta nekoliko dana pre požegače a kao oprašivači mogu poslužiti ostale rakijske sorte šljive metlaš, trnovača i crnošljiva. Bez oprašivača (10 odsto od ukupnog broja stabala) zasadi crvene ranke ostaju nerodni. I zasadi sorti čačanska rodna i stenlej koji se nalaze u blizini mogu poslužiti kao oprašivači jer se period cvetanja podudara sa crvenom rankom. Za oprašivanje i oplodnju izuzetno je bitno da vremenski uslovi budu povoljni za let pčela.

Plod crvene ranke je sitan (17 grama), plavocrvene boje, sočan i prijatnog ukusa. Sorta je glođuša. Crvena ranka se lako razmnožava izdancima. Ukoliko se planira vađenje izdanaka za podizanje novih zasada potrebno je tokom maja ili juna meseca pregledati matična stabla i utvrditi da li su zaražena virusom šarke šljive, pa tek ako se ustanovi da su stabla zdrava posle opadanja lišca vaditi izdanke. Zbog ranijeg vremena zrenja plodovi crvene ranke manje opadaju i nemaju deformacija kao plodovi požegače sa stabala zaraženih virusom šarke.

Poslednjih godina sve je veće interesovanje za ovu sortu. Rakiju od crvene ranke renomirani proizvođači najčešće koriste za kupažu sa rakijom od požegače. Crvena ranka daje rakiju dobrog kvaliteta, a po količini rakije koja se dobije destilacijom je među vodećim sortama šljiva.

(Novosti)