Mušmula rađa plodovima koji, kad odstoje, liče na krupne bronzane šipurke. Pomalo srodna s divljom jabukom, ova ukusna koštunica, nažalost, sve više gubi svoju ulogu i ugled u ishrani stanovništva.
Mušmula cveta u drugoj polovini aprila i prvoj polovini maja belim, krupnim pojedinačnim cvetovima na vrhovima grančica. Njihovih pet čašičnih listića duži su od istog broja kruničnih. Prašnici su crveni i ima ih do 40. Mali plodovi su okruglasti, često oblika jabuke ili malo izduženi poput kruške, sa spljoštenim vrhom. Pre nego što odstoje, pokožica im je gruba, kožasta, kestenjasto-crvenkaste boje. U središtu ploda nalazi se pet semenki.
Mušmule su otpornije od dunja, ne zahvataju veliki prostor na okućnici i mogu da uspevaju na bilo kom zemljištu. Razvijaju dubok koren , čije žile dosežu dubinu od jednog metra. Kao i ostale plemenite voćke, ne podnosi plitku podzemnu vodu, jer im se tada koren guši, što je pogubno za stablo.
Mušmula je manje osetljiva od drugih jabučastih vrsta voća, ali nije potpuno otporno protiv bolesti i štetočina. Zato odgajivači treba da pripaze na parazite i da izbegavaju sadnju u predelčima gde vlada bakterijska plamenjača.
Sejanci mušmule vrlo retko se upotrebljavaju za kalemljenje, već se koriste druge podloge iz podfamilije jabučastih voćaka. To su beli glog za suva zemljišta, te mladice dunje i sejanac divlje kruške za duboka i rastresita zemljišta.
Kao voće i narodni lek koristi se zreo plod mušmule, a i njeno lišće ima lekovita svojstva. U plodu ima saharoze, glukoze i levuloze, ukupno do 20 odsto šećera, tanina, organskih kiselina, pektina, smole, sluzi, aromatičnih materija, vitamina B1, B2, B3, B6, PP i C.
Mušmule su još uvek vrlo tvrde kad se beru s drveta u poznu jesen, a njihov ukus je trpak i kiseo. Kad ugnjile u ostavi, ili kah na drvetu zahvati slana i mraz, postaju meke i sočne i tada su najbolje za jelo.
LEČI CREVA – Prilikom pojave proliva usled oboljenja tankih creva, kao što je katar creva, proliva posle dizenterije i sličnih stanja, plod mušmule može da pomogne u otklanjanju ovih tegoba. Svojom kiselinom mušmula pojačava lučenje pljuvačnih i želudačnih žlezda i tako olakšava rad želuca i jetre. Ona je posebno korisna i za bubrege, jer pospešuje izlučivanje mokraće.
Lišće mušmule, obrano u doba cvetanja, sadrži tanine i upotrebljava se kao odvar protiv proliva i kao sredstvo protiv krvarenja, zatim za ispiranje grla i desni prilikom nazeba.
(Moje selo)
