Ova bolest karakteristična je za koštičave voćne vrste – trešnju, višnju, kajsiju, breskvu, nektarinu, šljivu.
Kod različitih vrsta izaziva specifične simptome pa tako kod trešnje i višnje najčešći su simptomi na listu dok kod breskve i kajsije pored mladara često se simptomi javljaju i na plodu.
Na listu se javljaju crveno-mrke pege oivičene hlorotičnom zonom. U okviru pega tkivo nekrotira i ispada tako da list izgleda kao da je izrešetan. U slučaju jačeg napada kod trešnje može doći do defolijacije (opadanja lišća). Na mladarima se javljaju slične pege kao na listu, i to najčešće u blizini pupoljaka, koje kasnije nekrotiraju i bivaju ulegnute.
U slučaju jačeg napada, na mladarima se uočavaju prstenovi, a iz samog nekrotiranog tkiva curi smolasta tečnost. Na plodovima breskve, a posebno kajsije, dok su još mali javljaju se crvenkaste pege 1-2 mm koje kasnije hipertrofiraju i stvaraju kraste.
Parazit prezimljava u obliku micelije u pupoljcima i rak-ranama. Infekcija lišća nastaje u periodu od aprila do juna, dok zaraza mladara nastaje tokom juna, jula i kasnije. Suzbijanje prouzrokovača ove bolesti obavlja i se hemijskim merama koje podrazumevaju primenu preparata na bazi bakra u fazi mirovanja do faze bubrenja pupoljaka i preparatima na bazi kaptana ili ditianona nakon precvetavanja.
(Novosti)
