PROLEĆE je vreme kada se najviše radi u bašti, a to je i pravo vreme da se formira lep, cvetni vrt.
Onaj ko nikada nije radio u vrtu ne treba da se plaši da to neće umeti, jer za kratko vreme može da se osmisli i napravi pravi mali cvetni raj. Važno je nabaviti dobar alat i sadnice.
IDEJA je veoma važna, a pored lepih želja dobro je posavetovati se sa komšijom ili nekim iskusnim baštovanom koji može da bude i amater. Da li je bašta dobra za povrće ili cveće? Da li je osunčana tokom celog dana ili samo ujutru? Da li u kući postoji ljubimac ili malo dete? Osnovni savet je da treba početi skromnim koracima i ne popunjavati sve “praznine” odjednom. Mudro je nabaviti biljke ranije i u saksijama ih poređati na mesta gde bi trebalo da budu posađene, jer je to najbolji način da se vidi da li im odgovara ta pozicija.
MESTO za biljke treba pažljivo odabrati. Većini biljaka je neophodno sunce, bar šest sati dnevno. Jedan dan treba posmatrati vrt i beležiti gde se zadržavaju sunčevi zraci i koliko dugo. Kada se dobije osnovni utisak kakvim se prostorom raspolaže, može da počne planiranje sadnje. Ukoliko je bašta najveći deo dana u senci – ne treba se obeshrabriti, jer ima biljaka koje ne vole sunce (poput bršljena ili hortenzije). Jedina loša strana bašte u senci je što u jesen treba dobro zaštititi biljke, jer će se sneg duže zadržati, pa preti opasnost od smrzavanja.
ZEMLjA mora da se očisti od korova i najbolje je duboko oranje ili kopanje, a zatim treba da se usitni. Potom treba dodati sloj humusa ili komposta, da se zemlja obogati. Najbolje je zemlju pripremiti u jesen tako što se prekrije organskim otpacima, ali ukoliko i nije kvalitetna (za povrtnjak je obavezno treba dati na analizu) mnoge biljke ne traže humusnu podlogu, već dobro dreniranu. Zbog toga, može se tokom prekopavanja dodati i malo peska. Tradicionalno, zemlja za perene priprema se duplim prekopavanjem, pa je najbolje jedne subote prekopati zemlju, sledeće to ponoviti i početi sađenje biljaka.
BILjKE treba birati prema količini sunca, ali i obliku bašte. Uvek treba odabrati jednu veću, centralnu figuru, koja može da bude i već postojeće drvo. Ukoliko ne postoji nijedno drvo, dok poraste mlada sadnica, vrt može da se obogati lepim žbunom. Pravilo je da se uza zid, odnosno ogradu, na kraju bašte sade najviše biljke. Ukoliko će žbun biti usamljen treba birati niže vrste koje neće oštetiti vetar, a ukoliko će biti u društvu žive ograde ili je uz ogradu – treba ga zaštititi samo dok se lepo ne razvije. Cvetnice se sade uz ivičnjak, stazu ili su u drugom planu, dok je žbun u trećem planu. U prvom planu uvek treba da budu travnjak i prazan prostor na kojem će se “odmarati oči”.
Thinkstock
Vrt uvek oslikava karakter vlasnika, a mnogi vole veliku količinu cveća i ne žele da se bave travnjakom, što je prihvatljiv način uređenja bašte. I kod takvog vrta treba sejati prvo najniže, pa više i, na kraju, najviše cveće. Na svakoj kesici piše koliko biljka može da poraste i da li joj prija sunce ili senka.
ZALIVANjE je neophodno kod mladih sadnica i tek posejanih biljaka, ali ne treba preterivati da ne bi seme istrulilo.
SEME
SEME cveća se seje isključivo u rastresitu zemlju kako bi moglo da proklija.
Zemlju u kojoj se baca sitno seme treba obogatiti peskom, a za krupnije je potrebna fina, drvena strugotina. Sitno seme se baca, a krupnije utiskuje palcem u jednakim razmacima. Zemlja u koju se seju biljke uvek treba da bude umereno vlažna i obavezno je treba zalivati narednih nekoliko dana, ali ne u jakom mlazu.
(Novosti)
