PROŠLI put smo uopšteno pisali o jesenjem “plavom prskanju” koštičavih voćaka i naveli da se ono obavlja hemijskim preparatima na bazi bakra.
To su: bordovska čorba, kupragin, u koncentraciji od 0,35 %, cuproxat, 0,35%, blauvit, od 1,0%, bakarni oksihlorid-50, 0,75%, beveblau kreč, 0,75%. Obično se bordovska čorba upotrebljava u koncentraciji 1,5 – 2% (2 kg/100 l vode). Svi navedeni preparati su proizvod hemijske industrije. Međutim, bordovsku čorbu voćari mogu i sami da pripreme na sledeći način. Za 100 litara jednoprocentne bordovske čorbe potrebno je: 1 kg (za dvoprocentu 2 kg) bakar-sulfata (plavi kamen) 0,4 kg (za dvoprocentnu 0,8 kg) negašenog (živog) kreca ili 1,2 kg gašenog kreča.
Negašeni kreč se prethodno zagasi u trostruko većoj kolicini vode. Od 100 litara – vode iz bureta odvadi se 10 litara da se razmuti kreč, a u drugih 10 litara vode da se rastopi plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procedi se kroz ređe platno i uz mešanje se sipa u bure sa vodom da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 litara vode, sipa se u bure sa krečnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krečnim mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi češći slučaj). Doduše, ništa posebno se neće desiti ni ako se u bure sa rastopljenim plavim kamenom sipa krečno mleko, jedino se takva čorba brže taloži i nešto je slabijeg kvaliteta.
Rastopljeni plavi kamen sipa se u krečno mleko uz mešanje. Kada se to završi, čorba je spremna za upotrebu. Bordovska čorba se koristi sveže pripremljena, odmah posle pripreme. Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo. Međutim, može se stabilizovati dodavanjem 250 grama šećera na 100 litara čorbe. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadržava svoju aktivnost nekoliko dana.
(Novosti)
