GORE LEŠNIK – DOLE TARTUF

Šume Srbije su prirodno stanište skupocene gljive – tartuf. Moguć plantažni uzgoj tartufa pomoću mikoriziranih sadnica leske, hrasta, jasena, topole, graba. Adekvatnim agrotehničkim merama i strpljenjem do prvog roda , pet-šest  godina po sadnji.

Naučnici rade na selekciji biljke na kojoj će sazrevati dva ploda. Uskoro bi proizvođači, na primer, mogli da beru iznad zemlje paradajz, a na korenu biljke – krompir! Međutim, zainteresovani proizvođači već ove jeseni mogu da zasade lešnik i da kroz par godina beru plodove ovog voća, ali i da iz zemljišta vade skupocene gljive tartufe. Dakle, gore lešnik – dole tartuf.

U savremenom zasnivanju tartufikulture koriste se isključivo gotove mikorizirane sadnice s izabranom vrstom tartufa, atestirane na postojanje mikoroze. Tokom proizvodnje ovakvih sadnica vodi se računa o kvalitetu i krupnoći raznih sojeva tartufa potrebnih za proizvodnju dobrog micelijuma.

Da bi se dobile zdrave i produktivne tartufigene sadnice, pogodne za različite uslove gajenja, od samog početka sprovodi se selekcija. Za tartufizaciju se uzimaju sadnice raznih drvenastih vrsta, na kojima se i u prirodnim staništima nađeni tartufi – hrast, topola, jasen, leska.

Najrentabilnija je leska zbog svoje sposobnosti „dvostruke rodnosti“. Ne samo da je u stanju da relativno brzo u svom korenju proizvede tartufe, već čuva i svoju prirodnu sposobnost da rađa lešnike. Lešnik se sadi kao i sve ostale voćke. Iako su tartufi pronalaženi i na nadmorskim visinama do hiljadu metara, plantažu tartufa ne bi trebalo zasnivati na visinama većim od 500 metara.

Različite vrste tartufa zahtevaju različita zemljišta. Beli tartuf voli vlažna zemljišta, dok crni ve voli mnogo voide. Zajedničko im je da bi im  kiselost zemljišta trebalo da se kreće između šest i sedam i da nisu intenzivno obrađivana i tretirana veštačkim đubrivima.

Tartuf se u prirodi nalazi deset centimetra ispod površine tla, apa čak i na dubini do 30-40 centimetara. Najlakše se lociraju i pronalaze uz pomoć dobro dresiranog psa. Isti način lociranja tartufa bio bi i na plantaži.

DELIKATES

Tartuf je pečurka koja raste pod zemljom, u zajednici sa određenim vrstama lišćara, čije se hife upletu u žilice drveća. Nalaze se na dubini od 10 do 30 cm, pa ih zbog toga pečurkari retko nalaze.
Ima više vrsta tartufa, ali su najpoznatiji i najcenjeniji beli i crni, koji sazrevaju tokom leta, jeseni i zime letnji i crni zimski. Svi tartufi su jestivi, samo su različitog kvaliteta. Tartufi su nepravilnog oblika i neujednačene veličine, počev od veličine ploda oraha do krupne jabuke. Tartuf nije cenjen po ukusu, koji bi se teško i opisao, več po mirisu koji podseća na ustajale francuske sireve.