Američka kuga se prepoznaje po šarenom leglu, odnosno po zatvorenim i otvorenim ćelijama. Poklopci na ćelijama su malo ulegnuti i na sredini imaju mali otvor (rupicu).
Узрочник болести је бацил (Bacilus larvea)). У неповољним условима образује споре које су врло отпорне. У кошницама где је легло било заражено овом болести, на саћу, на пчеларском прибору, затим у меду и цветном праху, споре остају живе по неколико десетина година и сачувају виталност, а тиме и способност инфекције. Зараза се остварује пошто узрочник болести уђе са храном у црево ларве, док је она у отвореној ћелији. Из црева прелази у тело ларве и брзо се размножава. У међувремену, пчеле затварају ћелију, а у њој ларва угиба.
Затворено легло је шарено, тј. на њему се налазе отворене и затворене ћелије. Поклопци на ћелијама су мало улегнути и обично на средини имају рупицу. Испод поклопца угинула ларва се распада у тамносмеђу лепљиву и растегљиву масу. Ако у такву ћелију увучемо чачкалицу и дохватимо масу, она се растеже до 50мм има киселкаст мирис на столарско туткало. Пчеле не могу да избаце ову масу из ћелије ради њене лепљивости, јер је ларва угинула у распаднутој кошуљици. Зато она остаје приљепљена на дну и зидовима ћелије, ту се сасуши и претвара у споре. Болест сама од себе не може престати.
У зараженој кошници болест од ћелије до ћелије преносе пчеле хранитељке. Од болесне до здраве кошнице, болест преноси сам пчелар својом непажњом, као: премештањем оквира из једне кошнице у другу, пчеларским прибором, врцаљком, сатним основама израђеним од зараженог воска, прихрањивањем пчела зараженим медом, стресањем пчела из болесне кошнице у здрави итд.
Болест преносе и пчеле крадљивице. Пошто оболела друштва ослабе, јача их друштва нападају, одузимају од њих мед и зараза се преноси и на јака пчелиња друштва. И трутови, који слободно улазе у све кошнице, могу бити преносници болести. Тако се од једног зараженог пчелињег друштва болест може пренети на већи број друштава или суседних пчелињака.
Сузбијање болести – Пошто је америчка куга опасна заразна болест, чим се појави сваки пчелар мора обавезно да је пријави надлежној пољопривредној инспекцији која ће предузети одговарајуће мере. Ако је пчелиње друштво јако заражено, онда се оно увече угуши паљењем сумпора у кошници. Угинуле пчеле и саће са леглом се спале у ископаној јами, која се после затрпа. Саће без легла претопи се и дезинфикују. Ако су пчеле у старим кошницама или су у кошницама са непокретним саћем, оне се предвече спале и закопају.
Кошнице које нису спаљене, потребно је дезинфиковати. Јака пчелиња друштва, код којих је болест на време примећена, могу се са успехом лечити. Лек се употребљава са претресањем пчела. Прво се пчеле претпресу у дезинфиковану или нову кошницу у коју се претходно стави ново, незаражено саће или сатне основе. Затим се друштво прихрани 1 литром шећерног сирупа (1:1) у којем се претходно растопи 0,5 гр сулфатиазол-натријума (1 таблета). То се додаје пчелињем друштву у 4 наврата, у размацима од 2 до 3 дана. Може се употребити 1 гр геомицина у 1 литар шећерног сирупа (1:1) који се додаје пчелињем друштву на исти начин као и сулфатиазол-натријум.
Дезинфекција кошница и пчеларског прибора и алата – Дезинфекција кошница успешно се изводи са бензинском лет-лампом. Пламеном се опале унутрашњи делови кошнице са оквирима из којих се претходно извади саће. У недостатку лет-лампе може се употребити 10% раствор каустичне (живе) соде НаОХ (растворене у води). Овај раствор пажљиво се нанесе на унутрашње делове кошнице. Нанесени раствор задржи се на кошници неколико сати, а затим се испере и изриба четком. Испирање се понови у 2 до 3 наврата и пошто се кошница осуши, у њу се поново може сместити пчелиње друштво. Посебно треба обратити пажњу да овај раствор не дође у додир с тијелом, а требамо чувати и одећу и обућу. Пчеларски прибор треба прокувати у води да кључа 15 – 20 мин. Врцаљку треба опрати врелом водом уз додатак детерџента, а затим је осушити
:
