Na svetskom sajmu hrane i pića ANUGA u nemačkom gradu Kelnu, održanom početkom oktobra ove godine, učestvovala je i kompanija MEDINO iz Krnjeva, koja je najveći izvoznik meda iz Srbije. Na štandu „Medina“ razgovarali smo sa direktorom Markom Petrovićem.
# U Srbiji neki predstavnici pčelarskih udruženja optužuju otkupljivače i izvoznike meda da obaraju cenu glavnog pčelinjeg proizvoda!
– Bilo bi dobro da se svako bavi onim poslom za koji je najbolje kvalifikovan. Netačna je i zlonamerna tvrdnja da u šire rečeno biznisu sa medom da se mi, kao jedan segment u lancu, odnosimo konkurentski ili izrabljivački prema proizvođačima u cilju da maksimiziramo svoj profit na njihovim leđima. To ne samo da nije tačno, već je svesno stvaranja nepoverenja na zajedničkom poslu. Mi plasiramo naš med u inostranstvu, više od 50 procenata udela tržišta, ali poštujemo i druge kolege na ovom poslu i ne diktiramo uslove plasmana, koji je pre svega jedan globalni fenomen i koji zavisi od kupca i konkurentnosti naše ponude. Mnogo manje od toga šta su naše želje ili ekonomske racunice.
Marko Petrović, direktor Medina, najvećeg izvoznika meda iz Srbije
# Srpski med se uglavnom izvozi u buradima (rinfuzi) i kao kvalitetan upotrebljava se kao poboljšivač loših medova. Zašto je malo izvoza zapakovanog meda?
– Ovde na ANUGI gde je ceo svet koji proizvodi hranu došao da se predstavi u Kelnu, to može da se primeti. Mada, ima prostora za ekonomski uspešniji plasman našeg meda. Po meni neophodna je ostvariva, a to znači za pčelare primenjiva sertifikacija geografskog porekla, na primer lipovog sa Fruške Gore, koji će nam omogućiti da naš med koji izvozimo ne bude samo sirovina koja se meša sa medovima nižeg kvaliteta kod stranog partnera, a koji na taj način ostvaruje veći profit i bolji kvalitet. Već da to bude proizvod prepoznat, kao što je to manuka med sa Novog Zelanda. Naravno, ja tvrdim da mi možemo da primenimo određena iskustva kolega, a ne da ćemo mi postati Novi Zeland, ako se potrudimo.
# U poslednje vreme pominje se velika količina falsifikovanog meda na srpskom, ali i na svetskom tržištu. Kako se potrišači mogu zaštititi od falsifikovanog meda?
– Pitanje analitike meda jeste ključno i mi se moramo boriti da primenjujemo akreditovane laboratorije, kako u zemlji tako i u inostranstvu, s tim da DNK analize obećavaju napredak i bolju zaštitu potrošača. Na nedavnoj Apimondiji primećuje se da određeni kineski proizvođači, zahvaljujući preciznijim laboratorijskim nalazima, sada mnogo teže dospevaju do evropskog tržišta.
Recimo, nedavno je i do nas stigla vest da je navodno 80 posto meda u nemačkoj prodaji – na neki način falsifikat. To je naravno dramatično, međutim ispostavilo se da je analizu radila jedna estonska laboratoja, na 15- 20 uzoraka. A da recimo laboratorije „Interteka“ iz Bremena ima bazu podataka od 20.000 uzoraka meda i da oni nemaju takve rezultate. Što znači da bi trebalo biti oprezan u davanju paušalnih kvalifikacija.
# Klimatske promene poslednjih godina sve negatovnije utiču na pčelarenje.
– Redovno cvetanje medonosnih biljaka je sve ređe, pa se permanentna pčelinja paša dovodi u pitanje. Može li se po tom pitanju nešto preduzeti? Veoma je važna da se pčelari, ali i ratari i voćari stalno edukuju i prate korak sa današnjim izazovima pčelarenja za koje naše tradicionalne metode nisu dovoljne. Moja je na primer, neka ideja da se odredeni pašnjaci, zemljiste neadekvatno za ratarsku ili voćarsku proizvodnju uz državnu pomoć pretvori u ogledne bašte. One bi bile ograđene i mogle da od proleća do jeseni po sezoni cvetanja različitog medonosnih biljaka, od recimo vrbe, lavande, deteline do lipe i bagrema, tokom većeg dela godine prate ishranu pčela.
Naravno i u politici pošumljavanja trebalo bi veoma voditi računa o šumama lipe i bagrema pa i kestena. Bilo bi dobro i da se omogući akcija kojom bi se delilo seme medonosnih biljaka da se prostori oko pčelinjaka i okućnice „ojačaju“ i prihrana pčela pojača i vremenski produži.
Milorad ŽIVOJNOV
