U Srbiji je raširena praksa da se korovi na kukuruznim njivama suzbijaju posle setva a pre nicanja jer su herbicidi za tu namenu jeftiniji.Posle nicanja kukuruznih biljaka i pojave širokolisnih i uskolisnih korova, neophodna je takozvana korektivna zaštita.
U Srbiji se kukuruz svake godine gaji na velikim površinama (blizu milion hektara). Korovi u kukuruzu su velika konkurencija gajenoj biljci. Oni onemogućavaju biljkama da se normalno razvijaju – od setve pa do berbe. Kukuruzu je za razvoj neophodno dosta svetlosti i toplote zbog čega se i gaji kao širokoredi usev, a taj međuprostor pogoduje rastu i razviću raznih korova, naročito u početnoj fazi razvoja, kada treba sprečiti konkurenciju korovskih biljaka.
Invazija širokolisnih i uskolisnih korova
U usevu kukuruza najveću rasprostranjenost i zastupljenost imaju sledeće širokolisne korovske vrste: običan štir,pepeljuga,divlji ladolež, palamida,poponac, a sve više se šire invazivne vrste kao što su ambrozija, čičak, lipica, kao i travne korovske vrste: divlji sirak iz semena i rizoma, pirevina, veliki muhar, sivi i zeleni muhar…
Za prskanje posle setve a pre nicanja – poželjna kiša
Suzbijanje korova se obavlja nakon setve a pre nicanja tretiranjem zemljičnih herbicida, kao i nakon nicanja kukuruza, kao korektivna mera. Za herbicide koji se upotrebljavaju posle setve a pre nicanja – neophodna je dobra priprema setvenih površina i dovoljna količina kiše, koja bi trebalo da padne u prvih nedelju dana po tretiranju.
Proizvođači se uglavnom opredeljuju za ovaj termin zaštite, jer su herbicidi za ovu namenu jeftiniji u odnosu na korektivne herbicide posle nicanja. Preporuka je da se za ovo prskanje upotrebljavaju preparati na bazi acetohlora, C-metalhlora, pendimetalina, izoksaflutola.
Upotrebu herbicida posle nicanja određuje broj listova kukuruza
Zaštita kukuruza posle nicanja kukuruza i korova smatra se rezervom u slučaju da ne uspe tretiranje posle setve, a pre nicanja kukuruza. Međutim, suzbijanje korova posle nicanja kukuruza ima prednosti u odnosu na tretiranja pre nicanja jer se ciljano suzbijaju najzastupljeniji korovi. Takođe, treba znati da su herbicidi iz ove grupe skuplji, a vremenski uslovi nepovoljniji kada treba štititi usev od izniklih korova.
U poslednje vreme, posle otkrića sulfonilurea herbicida, sve se više primenjuju herbicidi za prskanja posle nicanja korova i kukuruza. Jer, dugogodišnjom upotrebom zemljišnih herbicida potiskivani su širokolisni korovi, a u isto vreme travnati (sirak, pirevina), pa zatim i višegodišnji širokolisni korovi (palamida, gorušica) su dobili više prostora. Pojavili su se i neki novi korovi kao abutilon, ambrozija,čičak.
„Prilikom prskanja posle nicanja,fenofaza razvoja biljke i broj listova kukuruza određuju koji će se herbicid primeniti u zaštiti. Za suzbijanje širokolisnih korova preparati na na bazi 2,4 D (Monosan herbi, Lentemul, Maton) primenjuju se najkasnije do pet listova kukuruza, a preparati na bazi dikambe (Banvel) i dikambe + bentazon (Cambio) primenjuju se do šest listova kukuruza.Ukoliko se kukuruz nalazi u fazi preko šest listova, treba primeniti herbicide kao što su Laudis,Clio i Calisto. Za suzbijanje uskolisnih korova do šest listova kukuruza upotrebljava se preparat Tarot, a preparati Motivel i Equip mogu se primeniti i u kasnijim fazama razvoja kukuruza“, savetuje naš sagovornik Dragana Veljković, dipl. Inž. zaštite bilja iz Beograda.
Miodrag Palić
