Svi cvetovi na voćki – ne zameću (formiraju) plodove. Procenat zametnutih plodova zavisi od vrste i sorte voćke, intenzitetu (obilnosti) cvetanja, klimatskim uslovima tokom cvetanja i ishranjenosti voćaka.
Veći procenat zametanja plodova je kada je manji broj cvetova, nego kod vrlo obilnog cvetanja. U povoljnim klimatskim uslovima bolje je oprašivanje i oplodnja, odnosno zametanje plodova. Isto tako, dobro razvijena stabla zameću više plodova.
Smatra se da je za jabučaste voćke, s velikim plodovima, dovoljno da se pet odsto cvetova zametne u plodove. U slučaju slabijeg inteziteta cvetanja, sorte jabuka i krušaka daju zadovoljavajuće prinose ako se 7 do 10 odsto cvetova zametne u plodove. Kod sorti sitnijeg ploda potrebno je da se 12 do 15 odsto cvetova zametne u plodove.
Kod breskve, kajsije i šljive, potrebno je da se razvije veći procenat cvetova u plodove. Smatra se zadovoljavajućim kada se, zavisno od sorte, zametne od 10 do 20 odsto cvetova u plodove. Kod trešnje i višnje potrebno je da se od 15 do 25 odsto cvetova zametne u plodove.
Ako se zametne previše plodova, tada rod neće biti dobar jer će plodovi ostati sitniji. U takvim slučajevima treba prorediti suvišne plodove. Proređivanje se može obavljati ručno (npr. kod breskve) ili hemijskim preparatima (kod jabuke i kruške).
Nakon cvetanja počinje prvo opadanje plodova i to onih koji nisu oplođeni. Dakle, počinje prvi rast, ali zbog toga što plodovi nisu oplođeni nisu razvijene semenke, pa se posredstvom semenki ne luče hormoni, koji podstiču deljenje ćelija i rast plodova. Tada opadne oko 50 odsto zametnutih plodova.
Drugi period opadanja plodova kreće početkom juna, pa ga zovemo junsko opadanje. To opadanje je češće kod plodova kod kojih nisu oplođeni svi semeni zametci, odnosno u plodova jabuka i krušaka koji sadrže mali broj semenki. Može biti potpomognuto nepovoljnim klimatskim uslovima ili slabom ishranom voćaka, a posebno azotom. U tom talasu može opasti do 30 odsto plodova.
Treći talas opadanja je pred berbu. To opadanje je slabije izraženo. U tom talasu može opasti do dva odsto plodova. Glavni uzroci opadanja plodova pre berbe mogu biti napad štetočina ili prouzrokovača bolesti ili pak zbog nepovoljnih klimatskih uslova (visoke temperature, suša, vetar). Inače, pojedinačno plodovi opadaju tokom čitavog perioda vegetacije.
Prema tome, opadanje plodova nakon cvetanja, a u manjoj meri u junu, možemo smatrati normalnom pojavom. Agrotehničkim zahvatima, kao što su zalivanje, đubrenje, zaštitom od bolesti i štetočina i primenom regulatora rasta može se uticati na smanjenje opadanja plodova. Međutim, u pojedinim godinama prirodno opadanje plodova samo pridonosi regulisanju rodnosti i postizanju dobrog kvaliteta plodova.
(Novosti)
