Badem je vrlo stara voćna vrsta poreklom iz Srednje Azije. Postoje dve osnovne podvrste: gorki badem (Amygdalus amarus) i slatki badem.
Plod je koštunica 20-60 mm dužine, različitog oblika (okruglast, ovalan, eliptičan), obavijena zelenom, hrapavom i nejestivom ljuskom koja se pri zrenju suši, puca i ljušti.
Jestivi deo ploda, semenka ili jezgra ovijena je smeđom kožicom, a nalazi se unutar drvenastog, tvrdog i drobljivog endokarpa. Jezgro badema je jako hranjivo i kalorično. Sadrži manje od 7% vode, 15-35% proteina, 40- 60% lipida, 4-6% glukozida, 3-4% celuloze, vitamine E, B1, B2, provitamin A, kao i minerale kalijum, fosfor, kalcijum, natrijum i gvožđe.
Badem je heliofitna voćna vrsta kojoj je za dobar rast i razvoj kao i dobivanje visokokvalitetnih plodova potrebno mnogo svetla i toplote. Uzgaja se na različitim nadmorskim visinama, ali ne višim od 1.000 metara. Ne podnosi jake, hladne, vlažne i suve vetrove, naročito u vreme cvetanja i oplodnje, o čemu treba voditi računa pri odabiru lokacije za sadnju.
Vrlo dobro podnosi visoke temperature, pa izdrži bez oštećenja i do 50 stepeni Celzijusovih. U vreme zimskog mirovanja podnosi temperature do -20 stepeni. Rano cveta (početkom februara) pa mrazevi mogu da nanesu štetu. Cvetovi pre otvaranja mogu izdržati temperaturu -3 do -4 stepeni Celzijusovih, dok otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju na temperaturi od -1°C do -1,5 stepeni. Uspešno se može uzgajati u područjima gde godišnje padne manje od 500 mm kiše uz povoljan raspored u prvoj polovini vegetacije (do 1. jula). Najbolje uspeva na dubokim, prozračnim, peskovito – ilovičastim i slabo kiselim zemljištima, s dosta organskih materija i dobrom drenažom.
(Novosti, foto: shutterstock)
