U toku februara obavlja se takozvano sobno ili kalemljenje u prostoriji. Za ovaj način kalemljenja koriste se voćne mladice (podloge) s dobro razvijenim korenom, očišćene od suvišnih izbojaka i debljine najmanje osam milimetara na mestu kalemljenja.
Vade se iz matičnjaka u jesen, skraćuju iznad korenovog vrata od pet do 10 cm i trape u vlažan pesak, gde se čuvaju do kalemljenja.
Kalem-grančice se odsecaju posle opadanja lišća i čuvaju u vlažnom pesku u hladnim prostorijama ili utrapljene napolju. Pre kalemljenja skraćuju se na dva-tri pupoljka.
Podloge s vlažnim supstratom (pesak, treset, strugotina) od pet do deset dana pre kalemljenja treba izložiti povećanoj temperaturi od 18 stepeni da bi se izazvalo kretanje sokova. Zatim se zajedno s kalem-grančicama operu od peska i drugih nečistoća. Može se kalemiti na više načina. Prosto spajanje, englesko, sa strane i na isečak. Kada se spoje i vežu pesak podloge i kalem-grančice, kalemovi se na spojnom mestu premazuju voskom.
Potom se slažu u vlažan pesak u prostoriji gde je temperatura od 10 do 15 stepeni, a vlažnost vazduha oko 80 odsto. U ovu svrhu mogu poslužiti i sanduci sa vlažnom strugotinom koji se unose u prostoriju sa odgovarajućom temperaturom.
Do potpunog srašćivanja, za oko 20 dana, kalemovi se ostave u stratifikali, ali se pazi da pupoljci ne krenu, jer bi se usled potrošnje hranljivih materija mnogi osušili posle sadnje u rastilu. To se postiže redovnim provetravanjem prostorije.
Gotovi (srasli) kalemovi se čuvaju na temperaturi od tri do pet stepeni u vlažnom supstratu.
(Novosti)
