Mogu vam stručnjaci pričati priče, ali dok sami ne uzmete u ruke voćarske makaze i testeru, dok ne „uđete“ u krošnju voćke, nećete razumeti ništa.
Kad stanete pred neorezano stablo, bez znanja i iskustva, u glavi vam se roji čitav niz pitanja: Koja je grana suvišna i treba je odbaciiti da bi se „osvetlila“ krošnja? Šta uraditi s jakim izbojcima „vodopijama“?
Na kojem mestu i pod kojim uglom treba rezati granu da posle rana zaraste, a ne da izazoveš stvaranje šupljine u deblu? Koje su grančice rodne, od kojih se očekuje rod, a koje su izrodile, ostarele i treba ih ukloniti? Kako prorediti rodne grančice, ostaviti ih koliko je potrebno, da stablo ne bi prerodilo, da kvalitet ploda ne bi opao? Kako rezati da rod ne „pobegne“ u vrh krošnje? Kako „vraćati krošnju nazad“ da bi zadržala uvek željeni oblik, odnosno, kako je održati uvek mladom?
O svemu ovome, po voćnim vrstama, pisaćemo narednih dana u našem portal-magazinu. Prvo treba izabrati kvalitean alat. U poljoprivrednoj apoteci nabavite jednu voćarsku testeru za rezanje debelih grana, voćarsko – vinogradarske makazei I makaze sa dugim ručkama za rezanje viših debljih grana. Ako imate veći voćnjak, više od pola hektara, isplatiće vam se kompresor i pneumatske makaze, što će vam olakšati i ubrzati rezidbu.
Za početak je važno da voćnu krunu „skenirate“ u vašoj glavi, odnosno da znate da raspoznajete lisne pupoljke, vrste rodnih pupoljaka, izrođene pupoljke, vodopije… U ovom tekstu pišemo o tome. Pokušajmo „videti“ stablo. Nadzemni deo voćke se sastoji od skeleta, rodnih grančica i lišća (u vegetaciji). Skelet voćke je sklop vertikalnih, nagnutih i horizontalnih nosivih grana. Skeletne grane nose na sebi težinu roda, rodnih grančica, lišća, ali i udare vetra. Ako skelet nije pravilno formiran, voćka se pod tim teretom često lomi, zbog čega stradaju njeni delovi, ili pak celo stablo.
(Moje selo)
