Budimka . U Zapadnoj Srbiji se može naći i do 800 metara n.v. Bere se u prvoj polovini oktobra. Rađa obilno.Plod je srednje krupan (120-150g), okruglasto-spljoštenog oblika.
Ima kratku i debelu peteljku (manje od 10 mm), pa opada pred berbu.Osnovna boja je zeleno-žuta,a dopunska je svetlo-crvena.Meso je beličasto-zelenkasto, čvrsto, ali omekšava vremenom. Osrednje je sočnosti, slatkastog ukusa, slabe arome. Kad plod opadne ne truli od uboja, već mezokarp samo potamni. Dobro se čuva do aprila,a čuvanjem se poboljšava kvalitet. Osetljiva je prema čađavoj krastavosti.
Kolačara (Pogačara).Dobro rađa, bere se polovinom oktobra. Ima krupan plod, spljostenog oblika često asimetričan sa kratkom peteljkom.Osnovna boja je zeleno-žuta do tamno žuta, a dopunska boja je intenzivno crvena do tamno crvena u prugama. Dobro se čuva, sve do marta ili aprila.Po kvalitetu je bolja I kiselija od budimke. Osetljiva je prema čadjavoj krastavosti, opadanju pred berbu i brašnjavljenju.
Šumatovka.Najpoznije se bere, krajem oktobra. Ima bujno stablo, piramidalnu krunu. Dobre je rodnosti i nije probirljiva prema uslovima gajenja. Otporna je na bolesti, štetočine, mrazeve i vetrovite položaje. Može se gajiti do 1000 metara n.v. Plod je sitan (70-80g), duguljastog oblika. Ima tanku i dugu peteljku. Osnovna boja je zeleno-žuta, a dopunska je intenzivno crvena raspoređena u jednoličnim prugama. Meso je beličasto čvrsto (žilavo), sočno, slatko-nakiselo, pomalo trpko. Odlično se čuva do maja ili juna u hladnjačama.
(Moje selo)