OVA voćna vrsta, zbog obilnog cvetanja svakog meseca i obilja plodova, zaslužuje mesto u našem vrtu, okućnici ili, ako za njen uzgoj nema temperaturnih uslova, u velikoj saksiji ili sanduku u verandama ili u kućnim prostorijama.
Zanimljivost i lepota ovog limuna je što istovremeno na sebi ima belkastoružičaste cvetove, zelene i žute zrele plodove, i to u vreme kad ostale vrste limuna imaju samo zelene listove.
Temperatura određuje da li će ovaj limun u potpunosti opravdati svoj naziv. Tako, na primer, visoke letnje temperature od 30-38°C zaustavljaju rast vegetativnih i reprodukcijskih organa, uzrokuju opadanje cvetnih pupoljaka, cvetova i plodova. Sličan učinak imaju i niže temperature, pa tako temperatura od 5°C takođe zaustavlja rast i stablo ulazi u fazu mirovanja. Optimalna temperatura rasta se kreće od 17-18 °C, a plodovi se najbolje razvijaju na temperaturi 20-22°C. Za limun su opasne temperature od –5°C, ako je kalemljen na podlogu gorke narandže, a ako je kalemljen na podlogu Poncirus trifoliata, kritična temperatura je -6,5°. Stoga je potrebno u jesen zaštititi stabla omotavanjem PVC mrežom, a manja stabla agrotekstilom.
Rezidbom se uklanjaju vodopije, predugi izbojci se skraćuju i proređuju radi provetravanja krune, a takođe se uklanjaju slabe i suve grančice, dok izbojke treba uvek rezati iznad lista. U jesen se dodaju složena mineralna đubriva s najmanje azota. Zreli stajnjak se dodaje svake treće godine, takođe u jesen. U proleće se đubri azotom u dva obroka, jednom pre cvetanja a drugi put posle zametanja plodova.
Kupljenu sadnicu u proleće presadimo u nešto veću saksiju dubine 40 cm, u supstrat koji se sastoji od 50% humusa, 30% plodne vrtne zemlje, 10% sitnog peska i 10% zrelog stajnjaka. Za one kojima je komplikovano napraviti ovaj supstrat, rešenje je kupovina gotove mešavine za sadnju agruma. Sadnja počinje stavljanjem sloja šljunka ili glinenih kuglica na dno saksije radi drenaže. Sadnica se posadi na istu visinu kao što je bila u vrećici.
Nakon laganog zbijanja supstrata, obilno se zalije vodom. Zalivanje vodom se obavlja celu godinu, posebno leti (2-3 puta nedeljno). Zimi se obavlja otprilike svakih petnaest dana i to vodom čija temperatura ne bi trebala biti niža od 20°C. Preterano zalivanje je škodljivo, jer voda istiskuje vazduh, pa može izazvat i gušenje korena.
Prostorija u kojoj se zimi čuva limun bi trebalo imati najmanje 60-80% relativne vlage u vazduhu. Saksije treba staviti kraj prozora radi bolje svetlosti, a dalje od peći i radijatora. Poželjno je češće prskanje lišća vodom. Limun u saksijama se prihranjuje specijalnim đubrivima za agrume u periodu od maja do septembra. Vremenom saksije postaju tesne, a supstrat istrošen za dalji razvoj korena, pa ga treba presaditi u veći sud i dodati novu zemlju – supstrat.
Presađivanje se obavlja svake dve do tri godine. Postoji više uzgojnih oblika krošnje od kojih navodimo jedan, u praksi najuobičajeniji. Mlada sadnica se reže na 4 do 5 pupoljaka iznad visine debla koja iznosi oko 30 cm. Iz ovih pupoljka se razvijaju novi izbojci koji teže uspravnom rastu, pa se, kad odrvene, prikraćuju na dužinu 25-35 cm. Iz pupoljaka prikraćenih grančica prvog reda razviju se novi izboji drugog reda. Kad odrvene, režu se na dužinu 25-35 cm iz kojih nastaju izboji trećeg reda. Dobivanjem grana četvrtog reda, formiranje krošnje je završeno. Nakon toga se rezidba svodi na uklanjanje vodopija, suvih grančica i grana koje se prepliću.
(Novosti)
