Stepenasto uređeno zemljište preporučljivo zbog moguće erozije.
Najpodesnija mesta za podizanje voćnjaka su ravna zemljišta sa blagim nagibom. Voćari amateri gotovo sve operacije obavljaju ručno, pa se za sadnju mogu koristiti i mesta većeg nagiba. Ako je pad veći od 12 stepeni potrebno je terasiranje ili sadnja u tzv. činijama. Na omanjem prostoru kao što je okućnica, proizvođači amateri mogu da spoje lepo sa korisnim, pa da pre sadnje voćaka (ili drugih biljaka) izgradnjom terase „isprelamaju“ nagib i tako zemljište, uz malo izdataka, prilagode potrebama gajenja voćaka.
I ovakve mini terase su trajnija mera u suzbijanju erozije i konzervacije vlage u zemljištu. Posebno je efikasna u kombinaciji sa nekim biološko-agrotehničkim merama, kao što su konturna obrada i sadnja (setva), naročito zatrpavanje. Gradnju terase treba početi odozgo, s vrha brega, odno-sno od parcele gde postoji obezbeđenje od naleta vode. U suprotnom voda bi rušila terase, pa bi ta gradnja ličila na zidanje „skadra“.
Terase se projektuju i grade konturno (po izohipsi), odnosno upravno na pad terena. Širina terase je najčešće dva do četiri metra. Kosine (škarpne) otkopa i nasipa grade se pod uglom od 45 stepeni. Zemlja se praktično sa gornje strane, od sredine terase otkopava i nabacuje na donju, sve dok se ne dobije zaravnjeni prostor širine, na primer, dva metra.
Terase se uglavnom grade sa kontrapadom. To znači da je dno otkopa (ivica gornje kosine niža od vrha nasipa donje kosine). Dakle, dno terase ima pad suprotnom padu terena za oko 5%. Voćke se najčešće sade na nasutom delu. Terase se grade na nagibima od 10-40 stepeni. Odmah po iskopu i planiranju (ravnjanju), terasu treba zasejati kvalitetnom travnom smešom.
(Moje selo)
