RANA SETVA PŠENICE – VEĆI PRINOS

Da bi krava davala više mleka, neophodna joj je dobra ishrana. Tako i kod pšenice – ako se odabere odgovarajuća sorta, primeni savremena agrotehnika, a uz to budu povoljni vremenski uslovi – visok prinos će biti zagarantovan. Ili, drugim rečime, ono što damo usevu to ćemo od njega i dobiti – ističu stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Visok prnos pšenice se postiže sa velikim brojem klasova po hektaru i velikim brojem dobro nalivenih zrna po klasu. Prema tome, sve agrotehničke mere moraju da budu tako usmerene da se to postigne. Veliki broj dobro razvijenih klasova se može ostvariti samo kod sorata sa čvrstom slamom, otpornih prema gljivičnim oboljenjima stabla i lista. Sorte Novosadskog instituta se odlikuju ovim osobinama i uz odgovarajuću agrotehniku koja se danas primenjuje na poljoprivrednim gazdinstvima, daju visoke pa i rekordne prinose.

Posebnu pažnju treba obratiti na predusev i osnovnu obradu zemljišta. Predusev je od veoma velike važnosti za prinos pšenice.

Takođe, od preduseva zavisi kvalitet osnovne obrade i predsetvene pripreme zemljišta. Zasad je praksa pokazala da se najbolji prinosi postižu na zemljištima gde su prethodne godine bili zasejani sledeći usevi: suncokret, soja, povrće, šećerna repa, rani hibridi kukuruza.

Dubina setve treba da bude četiri-pet santimetara. Iz duboko posejanog semena niču nežne biljke koje brzo stradaju u toku zime.

Visokorodne sorte traže i obimno đubrenje, kao i odgovarajući način unošenja đubriva. Količina đubriva zavisi od plosnosti zemljišta i od preduseva. Na plodnim zemljištima može se upotrebiti manja količina đubriva. Na slabijim zemljištima u centralnoj Srbiji treba dase poveća količina đubriva na oko 130 kilograma azota, 100 kilograma fosfora i na 60 kilograma kalijuma.

DEZINFEKCIJA SEMENA

Pšenicu napadaju razne bolesti. Najčešće su: glavnica, prašna gar, pepelnica, pegavost lista, snežna plesan… Ukoliko dođe do jače zaraze sa glavnicom i prašnom gari, pšenica će biti potpuno neupotrebljiva za ljudsku ishranu.

Da bi se sprečile zaraze od gljivičnih oboljenja neophodno je pšenično zrno namenjeno za reprodukciju zaštititi preparatima koji sprečavaju razvoj glavnice, gari, pepelnice, plesni…

Treba očekivati da če i ove jeseni jedan deo poljopeivrednika koristiti za reprodukciju pšenicu sa tavana, pa skrećemo pažnju da se bez odgovarajuće zaštite ne sme sejati takvo seme jer će doći do oboljenja koje će izazvati posledice po kvalitet i upotrebnu vrednost zrna pšenice.

Samo sa adekvatnim atestima semenskih kuća može se koristiti semenska pšenica za setvu, međutim ako se poljoprivrednici opredele da za setvu koriste sopstvenu pšenicu, pre setve seme moraju da zaštite jednim od odgovarajućih hemijskih preparata.

(Moje selo)