Skoro je sigurno da bi većina razmišljala da kupi stan ili da potroši novac na neko lepo putovanje. A koliko vas bi se odlučilo da kupi njivu na periferiji grada u kome živi, počne da se bavi poljoprivredom i iz korena promeni svoj život i život svojih najbližih?
Aleksandar Golić iz Zrenjanina učestvovao je u raznim kvizovima, a sa suprugom Oliverom osvojio je ukupno 4.000 evra. U kvizu „Najslabija karika“ osvojio je 2.000 evra i od toga je za 1.500 evra kupio njivu. Počeo je da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, prvenstveno da bi sebi obezbedio antistres terapiju. Posao kojim se bavio doneo mu je zdravstvene probleme i tada je odlučio da bude što dalje od ljudi, a što bliže prirodi, piše Agroklub.
„Usudili smo se da počnemo da se bavimo poljoprivredom, iako su jedina naša veza sa njom bili naši hobiji – bonsai i cveće. Registrovali smo gazdinstvo odmah nakon kupovine zemlje, 2006. godine. Od kraja 2014. godine krenuli smo u organsku proizvodnju. Rad na ovakvom gazdinstvu je vrlo naporan i u našem slučaju traje oko 10 meseci godišnje“, objašnjava Aleksandar.
Početna namera ove porodice bila je da proizvodi hranu za sopstvene potrebe. Za jednu deceniju stvorili su oazu mira i pravu „šumu“ hrane. Na površini od jednog hektara nalaze se mešoviti zasad voća, u manjoj meri povrća, krmnog, lekovitog i začinskog bilja. Trenutno imaju preko 30 stalnih kultura. U prethodnih 10 godina proizvodili su još oko 15 drugih kultura, od kojih su odustali.
Osim proizvodnje organskog voća i povrća, imaju i baliranu lucerku i seno, koje nameravaju da koriste za životinje sa organske farme, koju planiraju u budućnosti.
Golići se pridržavaju principa organske proizvodnje u svakom segmentu.
Ova porodica bavi se i uzgojem lešnika. Jezgra čiste iz ljuske tek kada imaju kupca, a prodaju ih samo cele i pažljivo očišćene. Kažu da na taj način pružaju maksimum po pitanju kvaliteta, ukusa, higijene, nutritivne vrednosti. Ipak, lešnik im još nije doneo zaradu. „Naši kupci znaju da osete razliku između naših svežih i pijačnih ili uvoznih lešnika, koji su prezimili po magacinima i džakovima, a prodaju se u sumnjivim zdravstveni i higijenskim uslovima“, tvrdi Aleksandar.
„Stajnjak nabavljamo trampom za seno i detelinu i imamo ga uvek u velikim količinama. Koristimo pripravak od koprive i druge recepte, koji su jednostavni i efikasni u organskoj poljoprivredi. Takođe, sve naše biljne ostatke sa gazdinstva i domaćinstva kompostiramo ili koristimo kao biomasu za zagrevanje doma. Zaštitna sredstva koristimo samo sa liste dozvoljenih sredstava u organskoj proizvodnji. Borbu se štetočinama vodimo uz pomoć prirodnih predatora, setvom bilja koje odbija štetočine ili fizičkim sakupljanjem gde je to moguće. Navodnjavanje radimo po potrebi, sopstvenim sistemom za navodnjavanje“, objašnjava Golić.
Svoje zasade Golići su formirali kupovinom kvalitetnog sadnog materijala i prikupljanjem posebnih sadnica i semena od prijatelja. Posebno su ponosni na sadnice šumskih voćkarica, koje su kao samoniklo bilje prilično zapostavljene u ishrani. Ipak, dominiraju voćne vrste. Imaju podjednako jagodaste, jezgraste i koštičave sorte voća. Berba traje od maja do decembra.
„Od naših plodova stvaramo voćne sokove, džemove, slatka, kompote, rakiju, zimnicu, a uskoro očekujemo i naše sušeno bilje i sušene plodove. S obzirom na to da najveći deo hrane trošimo za sopstvene potrebe, do sada nismo imali puno viškova za tržišnu ponudu. Međutim, naša stabla rastu i rod se povećava. Očekujemo da nam raznovrsnost ponude gotovih organskih proizvoda uskoro donese neku opipljiviju ekonomsku dobit“, kaže Aleksandar Golić.
Golići su se u svojoj proizvodnji suočavali sa različitim problemima, koje dele na prirodne i ljudske. Kažu da su smanjili uticaj prirodnih nepogoda, ali da im mnogo teže pada što su se čak pet puta suočavali sa krađama. Nisu zadovoljni ni agrarnom politikom.
„Za sve druge probleme koje imamo u proizvodnji krivimo samo neozbiljne političare, koji se igraju vlasti decenijama, a briga o poljoprivredi im je na začelju. Najviše me pogađaju licemerne izjave političara u kojima na poljoprivrednike gledaju sa lažnom brigom, vređajući time naš intelekt i potcenjujući naš značaj u društvu. Iskrena i snažna nebriga o statusu poljoprivrednika jedina je zajednička crta svih vlasti u poslednjih 30 godina“, smatra Aleksandar.
(Marija Jovanović/B92)
